ГРОБ ТРИБАЛСКОГ (СРБСКОГ) КНЕЗА КОД ВЕЛИКЕ КРСНЕ

 

   Гробница је откривена још 1985. године, на једном приватном имању на месту које се зове Коњовац у Великој Крсни, oпштина Младеновац, међутим, са озбиљним и званичним археолошким радовима започето је тек 24. Јуна 2008. године и трајали су до 25. Августа исте године.  Музеј града Београда са одељењем у Младеновцу обавио је заштитна археолошка ископавања праисторијског тумула.  Ископавања су вршена под руководством Велибора Катића, археолога и кустоса у музеју Младеновца.

Тумул, пречника око 20 метара, чинио је кнежевски гроб из периода са краја шестог или почетка петог века пре нове ере. Покретни налази, уз прецизно хронолошко опредељење упућивали су на етничку припадност покојника.

  Кремиран и сахрањен по ондашњем обичају у монументалној земљаној хумци, са својим драгоценим арсеналом и златним накитом, тај угледни трибалски кнез сведочи о војној, политичкој и економској моћи коју су у крајем VI века пре Христа стекли његови сународници, ширећи свој утицај далеко све до трачких и илирских земаља. Његови украсни предмети од злата и сребра, са златом опточеним оружјем и пратећом грнчаријом спадају у драгоцене предмете врхунске израде намењене само угледним члановима заједнице. Они су одраз укуса ондашње елите која је подједнако ценила сопствене производе од злата и сребра проистекле из њиховог предачког наслеђа и страну луксузну робу пристиглу из удаљених средоземних радионица.

 

Кнежевски гроб у Великој Крсни изузетан је због тога што представља први налаз гроба трибалског аристократе на територији Београда и српског Подунавља и материјализује знање о Трибалима забележена у историјским изворима. Кнежевски гробови из овог периода на централном Балкану су релативно ретки, а у Србији су истражени у Атеници, Новом Пазару, Пилатовићима, односно углавном на простору западне Србије Током дужег периода истраживања локације и њеног окружења, на основу површинских налаза, археолози су дошли до закључка да је откриће везано за један период гвозденог доба. У почетку нису могли да одреде тачан период, али су, пошто се радило о великој хумци, претпоставили да је у питању значајна личност, односно аристократа (племић или војсковођа). На простору Подунавља нема много таквих хумки и било је за очекивати да ће резултати ископавања бити изузетни.

Када су у питању налази везани за гроб, неки су пронађени у самом гробу и директно су везани за покојника, док прилози који су пронађени ван хумке вероватно представљају материјал који је спаљен у моменту спаљивања самог покојника. Пронађени предмети указују на сложеност ритуала сахрањивања као и подизања земљане хумке. Такође је откривен и један прилог, вероватно женске особе, која је била у одређеном сродству са самим покојником. Својом вредношћу налази су показали да се ради о кнежевском гробу. То су предмети од злата и сребра, а пронађено је и доста гвоздених предмета, фрагменотваних предмета од бакра и обрађене кости. Највећи број предмета представљају оружја. У засипу хумке нађени су фрагментовани предмети од гвожђа, печене земље и камена. Изузетан је налаз прилога три сребрна предмета, једне фибуле и пара наушница.

 До сада, како се тврди, још увек није пронађен било какав извор о којем се кнезу ради. По мом убеђењу, можда јесте пронађен али се крије од јавности јер би највероватније његово име било везано на једно од старо србских имена што би у контексту садашње измишљене историографије народа Балканског полуострва, изменило читаву концепцију о чувеном досељавању Срба на Балкан који се коси са званичним ставом којег су измислили и подржавају на првом месту Ватикан као и његови највернији савезници из западне Европе у коме убедљиво предњачи Немачка. Њихов званичан став је да су Трибали посебан народ који нема никаквих додирљивих тачака са Србима. Циљ им је да се том лажном подметнутом теоријом, раздвоје Срби од своје матичне земље на којој су поникли. Међутим, многе аргументоване чињенице демантују такав став Ватикана, Немачке и осталих старих и нових србских непријатеља а једна од њих је и Војводска застава Карађорђеве Србије.