ЗВИШКИ ЗАЛИВ У ВРЕМЕНУ ПАНОНСКОГ МОРА - ВРЕМЕНА КАД ЈЕ СРБИЈА БИЛА ПРИМОРСКА ЗЕМЉА
Са садашњег аспекта, тешко је поверовати у приче да је Србија некада била приморска земља. Међутим, ако завиримо у ближу прошлост, због доминантности у величини територијалне распрострањености србског народа, веома повољног геостратешког положаја, климатских услова, плодне и рудама богате земље те и због верске припадности, србски народ је прошао кроз многе недаће у прошлости а сведоци смо и данашњих актуелних истих дешавања. Србска бурна историја претежно се заснива на протеривању србског живља са својих вековних огњишта, масовним страдањима у честим ратовима који су били искључиво одбранбеног карактера те смо силом прилика протерани и са многих приморских области од Истре до источне обале Грчке са некадашњим познатим србским градовима Задром, Сплитом, Дубровником, Скадром (Драчом), Солуном. Ако погледамо још даље у времена када су се издешавали турбулентни геоморфолошки процеси на Балканском полуострву, видећемо да је Србија стицајем свих околности припадала групи приморских земаља.
У овом тексту нећемо се бавити ратничко политичким превирањима већ ћемо заћи још даље, у времена која су многима још увек непозната и несхватљива, научно недовољно истражена и из времена искона одакле потиче колективно сећање народа које је усменим предањем вековима са колена на колено пренето до данашњих дана које су популарно назване легенде. Базираћемо се на геохидролошким приликама и њиховим драстичним променама која су се дешавала на садашњој територији Србије, односно на копненом остатку некада велике и моћне државе.
"Некада давно када на овим просторима није било ни Пека ни Дунава, када је све било царство великог Панонског мора..."
(Почетак легенде народног усменог предања из источне Србије о настанку имена села Триброде)
На основу објављених извештаја геохидролошких анализа тла са научне стране и прича из легенди народног усменог предања, долазимо до низа изненађујућих али и веома корисних података везаних за изглед рељефног стања нашег природног окружења у далекој прошлости. [*1] Кренућемо од најстаријих времена где су изнети сви обрађени подаци из поменутих извора информација о некадашњим хидролошким приликама на тлу Србије са следећим темама:
-- покривеност копна воденом површином од некадашњег океана Тетиса или митолошког потопа као и стварању самосталних језера приликом његовог повлачења,
-- формирање два нивоа водених површина на тлу Панонског басена са хидролошким карактеристикама из времена мора и језера и
-- стварање залива услед промене нивоа воде у Панонском басену на територији источне Србије тачније у зонама које обухватају регије Звижда и делимично Хомоља пошто су те области готово у целости истражене од наших домаћих стручњака још крајем деветнаестог и почетком двадесетог века.
Присутност водених маса у Звижду и Хомољу прошао је кроз две данас познате епохе у развоју земље:
-- Прва епоха је формирање изолованих језера услед повлачења воде океана Тетиса или митолошког потопа
-- Друга епоха је стварање залива од вода Панонског мора и (Жутог) језера.
-- Прва епоха је формирање изолованих језера услед повлачења воде океана Тетиса или митолошког потопа
-- Друга епоха је стварање залива од вода Панонског мора и (Жутог) језера.
- ПРВА ЕПОХА -
Формирање самосталних језера приликом повлачења воде океана Тетиса или чувеног митолошког потопа
Океан Тетис или Алпски океан (назив за европски део океана) заузимао је огроман простор на тлу евроазијског континента. Једини копнени делови били су врхови садашњих планина са надморском висином преко 600 метара. [*4]
У многим вишим и нижим брдско планинским котлинама Звижда и Хомоља приликом повлачења воде океана Тетиса, због брдско-планинске конфигурације терена, у многим котлинама, долинама и увалама, остала је заробљена вода услед чега су се изоловала многа већа и мања језера.
У повлачењу воде океана и у зависности од састава тла, воде из појединих језера су услед утицаја разних природних околности, пробијајући природне препреке стварале себи нове токове који су отицали до својих ушћа. Тако су се створиле реке од којих ћу издвојити Пек и Млаву.
(У тексту, хидрониме залива и самосталних језера зваћемо управо по називима садашњих области због лакше идентификације јер није познато да ли су у времену њиховог постојања имали било какве називе)
Приликом обраде свих научних узорака и анализа постојећег стања на терену у источној Србији, установљено је да; поред тога што је земљиштe засићено богатим рудама, исто је некада било под знатном воденом површином. Ту спадају котлине, долине, висоравни као и високи околни предели планина Хомоља и Звижда. [*1], [*2], [*3], [*4]
Прилог 1. Покривеност копна воденом површином у области Звижда. Врхови планина као некадашња острва.
За време ове фазе ниво воде се уздизао од 600 - 900 метара надморске висине, где су врхови највиших планина била острва. Као острва, узевши у обзир висину од 600 м.н.в. појављују се Ракобарски вис, Корњовски Вис, Велики Стрењак, Комша, Маркова крчма и други. ( Прилог 1.)
У Звижду су боље очуване језерске терасе у кретацејском терену око села Турије, Ракове Баре, Кучајне и Церовице и у изолованим партијама кречњака код Нереснице и Буковске. У кристаластом и гранитном терену су слабије одржане. Ако узмемо у обзир да је највиши ниво панонског басена био висок 850—900 м.н.в. у том случају, Хомољско и Звишко језеро нису ни постојали као самостална језера, она су била широко везана тако да је југо-источни обод панонског басена овде био представљен вишим деловима планина Бељаницом, Лисцем, Црним Врхом и Великим Кршем. [*]
За време прве етапе повлачења изоловало се као самостално Мајданпечко Jeзepo, кoje je испуњавало мајданпечки басен и кратком отоком, касније приликом повлачења воде, отицало је код Дебелог Луга где се уливала река Пек. ( Прилог 2.)
Прилог 2. Остаци вода у виду изолованих језера
У Tpeћoj етапи повлачења воде, Хомољска котлина je била већим делом исушена, док се у Звишкој котлини и даље налазила водена маса око Кучева, Kyчајнe, Нереснице, Волује. Овај део фазе je обележен jeзерском терасом од 220 до 230 м.н.в. Ова језерска тераса је прикривена песковима и песковитом глином где је доста добро очувана и може се лепо видети на Великој и Малој Липовачи навише села Церовице затим на Врелу, Дреновачкој Глави и Дебелом Брду код Kучајнe.
Са четвртом етапом је, повлачење воде из Хомољске котлине, било потпуно завршено, али се оно у Звишком басену задржало све до Нереснице. Што се тиче Хомољског језера које се простирало у Жагубичкој котлини, по причи Светлане Стевић Вукосављевић, постоји место на коме се још увек могу видети контуре обликованог дела терена који је настао од језерских таласа. То место је лично обишла и уверила се у веродостојност народних прича.
У петој фази повлачења воде дошло је до исушивања Кучевске котлине.
У Звишком басену вода се задржала у најнижем делу од Кучева до Нересице и отекло је тек после терасе од 170 - 180 м.н.в.
Управо овако стање представља последња етапа повлачења заостале воде од некадашњег огромног океана Тетиса где и Кучевска котлина остаје потпуно исушена.
Код Каонске клисуре између брда Јелене стене и Петриша, налазила се природна брана која је нестала од налета водене силе која ју је постепено урушавала до потпуног разарања. Овим разарењем природне бране, Кучевска котлина је отворила себи пут за доток већих вода, овог пута из супротног смера, од нижих ка вишим пределима, односно од мора ка копну тако што се формирао залив.
Повлачење воде крајем плеистоцена осетило се врло рано у Звишком басену, али је то повлачење завршено тек почетком холоцена, када се у овим басенима формирала речна мрежа Пека и његових притока. Оне су израђивале своје долине у меким заливским седиментима, али права речна периода настала је тек онда када су ови басени били потпуно исушени. Реке су почеле продужавати своје долине постепено, са виших на ниже водене површине, као што су и језера постепено сплашњавала. После сваког сплашњавања воде, реке су се јаче удубљивале, модификовале и стварале своје облике. Такав процес трајао је све до коначног исушивања Панонског басена све до времена када се на истом тлу почела стварати нова водена површина.
Поред многих неистражених и још увек незнаних места, чак и на високим пределима Кучајског масива на коме се простиру Звижд и Хомоље, често се приликом било какавих ископавања могу наћи морске и слатководне шкољке као и окамењени фосилни остаци риба и осталих водених животиња. Најбољи су примери из већих ископина земље као што су површински КОП-ови односно Каменоломи у Каони, Ждрелу и остали. [*3]
Хипсометријска карта Млаве и Пека израђена на основу географских и барометриских података А. Медовића [*5]
[*1] Постање земље и наше домовине I-II, 1927, 1929. - Јован Жујовић
[*2] Балканско полуострво и јужнословенске земље,1922. - Јован Цвијић,
[*3] Геологија Србије I-II, 1893, 1900. - Јован Жујовић
[*4] О рељефу Хомоља и Звижда,1929..- Антоније Лазић,
[*5] Млава Хомоље Звижд, 1870. - Јован Драгашевић
- ДРУГА ЕПОХА -
Хидролошке прилике
Звишког залива у времену Панонског мора и подизања нивоа воде услед дотока веће водене масе
Друга епоха подељена је на две етапе у којима је описано формирање ткзв Каонског и Бродичког залива који скупа чине Звишки залив у разним временским периодима и природним околностима.
Готово је немогуће описати Звишки залив без помена хронолошких догађаја који су се десили услед хидролошких промена у Панонском басену.
Најинтересантније јесу легенде из народног усменог предања [*6] које зачуђујуће веома прецизно описују хидролошка стања у тим исконским временима а која су само стицајем околности потврђена од стране науке. Из легенди сазнајемо које су све области биле под воденом површином.
Легенда о настанку назива села Триброде, [*7] даје нам јасан увид у некадашње стање хидролошких прилика и описује догађај из времена постојања Панонског мора. У легенди се помиње Царев град (садашњи Царевац), затим место коме је додељено име из легенде Триброде као и тачан опис географског положаја које се налазило на ушћу Звишког залива.
КАОНСКИ ЗАЛИВ
ПАНОНСКОГ МОРА
Панонско море се формирало пре око 13 000 година као последица једне од планетарних катастрофа када се наша планета померила за 23.5 степени северно од равни еклиптике. Тада се на тлу евроазијског континента створио огроман глечер чије су јужне границе у европском делу били планински масиви Алпа и Карпата. Од топљења овог глечера и највероватније и од неких заосталих вода у равници приликом повлачења океана Тетиса, на тлу Панонске депресије створило се Панонско море.
Сасвим је сигурно да је у давнини Панонски басен био на истој или на нешто вишој надморској висини у односу на Средоземни. Процес подвлачења африког континента под европски, који и данас још увек траје али спорије, проузроковао је уздизање тектонске плоче Балкана и стварање набраних планина услед деловања земљиних сила приликом кретања. [*2], [*8] Због сасвим другачије конфигурације рељефа јужног дела Балкана у прошлости, вода из стварајућег мора нашла је идеалну путању кроз предео Моравско - Вардарске долине све док се није спојила са Егејским морем. (Накадашње Трачко море или Бело море, Беломорје). (Прилог 3.)
Прилог 3. Приближан изглед геохидролошких прилика Балканског полуострва са Хелмским пролазом и изгледом Средоземља у време постојања Панонског мора
Садашњи највиши надморски ниво тла у Моравско-Вардарској долини који обухвата предео у Прешевској котлини износи око 450 метара док је у прошлости био много нижи. Највероватније је ово место била тачка прелива воде Панонског мора и морала је бити највише на 135 м.н.в. како би вода прошла ову природну препреку. Претпоставља се да је ова тачка била још нижа управо због тектонског уздизања тла.
Наиме, акумулација воде новоствореног мора, ширећи се, нашла је своју тачку прелива и на тај начин је задржавала свој формирани константни ниво.
Друга легенда описује место где се некада налазила велика лука, из које се "лађама пловило у свет". [*6], [*9]
Од надолазеће воде Панонског мора формирала се водена површина која је створила многе заливе а један од њих је настао и регији Звижда. Овај Звишки залив протезао се од села Триброде и био је дуг 31 км. (Прилог 4.)
Прилог 4.
На крају залива у атару села Каона недалеко од Кучева у равничарском делу који се данас зове Манастирско поље, створила се шира водена површина, где се налазила велика лука. У луци се простирала водена површина просечне дубине од 5 м, (податак је добијен на основу конфигурације терена и нивоа воде израчунатом на основу садашње надморске висине). (Прилог 5.)
Прилог 5. Реконструкција претпостављеног изгледа луке у Каони
Вода у луци простирала се у ширини од 1200 м. и обухватала је део од некадашњег манастира Св. Николе (из 15. в.н.е.) који се налазио у стеновитом подножју брда Петриш на северу (данас индустрија креча) до јужног подножја брда Јелена стена и дужине 500 м. од источне стране Јелене стене одакле почиње Каонска клисура до просеченог брега на западу. У средишту луке налазило се полуострво, данас брег звани Чукарица и копнени део Просечени брег (назив говори о свом настанку) који су некада били спојени као целина. На Чукарици и данас се могу приметити остаци некадашњег утврђења које је имало некакву функцију у луци. (на мапи М.Ризнића обележена је као кула 1). У времену владавине Римске империје, када је Манастирско поље било под мочваром, утврђење на Чукарици имало је одбранбену функцију штитећи улаз у златну рударску зону. На супротној страни ка истоку на брегу Пићиор (на влашком значи, стопало) такође се налазило мање утврђење (кула 2) која је тотално уништено због потреба садашње индустрије креча. [*10], (Прилог 6.)
Прилог 6. На мапи учитеља, путописца и картографа Михаила Ст. Ризнића приказано је рељефно стање Манастирског поља крајем 19. века. После коначног изушивања воде из Звишке долине, дуго векова Манастирско поље било је под мочваром као последица стајаће велике количине воде која се додатно допуњавала водом из Пека. Тада је стари пут заобилазио ово подручје који је водио преко брега Пићиор и силазио је код језерца надомак манастира Св.Никола. Старо корито Пека такође се налазило поред манастира све док је на захтев монаха негде крајем 18. века услед честих поплава Пека, пробијено полуострво које се раздвојило на две целине, данас нижи и дужи Просечени брег и на виши али краћи брег Чукарицу. Од тада смерови тока Пека и пута усмерени су кроз тај просечени део који је остао до данас. Корито реке Пек је променило корито и премештено је са северне стране на јужну страну до самог подножја Јелене стене док је пут пресецао средишњи део Манастирског поља.
Узимајући у обзир некадашњу конфигурацију тла и ниво воде који је био присутан у луци са претпостављеном просечном дубином од 5 метара, са толеранцијом од + - 1.5 метара, дошло се до цифре од 145 м. са толеранцијом од +- 2 м.На основу присутне воде у Каонској древној луци добио се параметар просечног нивоа Панонског мора и самим тиме и његово простирање на све области у региону.
Охрабрујући је податак да се овај параметар висине нивоа воде мора од 145.м.н.в. савршено уклапа са осталим легендама из земаља окружења у којима се помиње Панонско море и области које је заузимало и оно што је још битније, подудара се и са резултатима истраживачких радова научника из Мађарске, Румуније, Аустрије и Немачке који су годинама вршили наменска истраживања о присутности воде у Панонском односно (како га они зову) Карпатском басену. [остала литература]
Поред легенди постоје веома интересантне приче од мештана каонског засеока од којих се сазнало много тога корисног. Приликом дубљег ископавања земље као што су канали за темеље разних грађевинских објеката и дубоких јама за бунаре пијаће воде, мештани су налазили необјашњиве гвоздене предмете као што су бродска сидра, ручно прављене велике ексере четвртастог облика, кламфе за спајање дрвених конструкција док су на ободима брдског окружења на свега неколико метара од подножја налазили велике округле гвоздене предмете налик алкама. Као што знамо, сидра и алке се никако не уклапају у грађевински материјал за градњу дрвених стамбених и помоћних објеката. Многима ови ископани бродски делови били су права енигма јер се налазе на месту где, са садашњег аспекта, не би требало бити. Међутим, у предању лепо се каже да је на овом месту некада давно постојала велика лука, (велика у то доба а по димензијама и данас би такође била велика). За ову легенду једино не знају "дошљаци" на ове просторе те се увек изненаде када ископају неки бродски предмет. У ову луку, како се прича у предању, стизали су многи трговци из разних крајева ондашњег света који су у овај крај Србије долазили првенствено због куповине производа па и руда од злата, сребра, бакра, гвожђа, олова и не само трговци. Допловљавали су и разне окупаторске војске, робови, радници првенствено рудари, краљеви, лопови а према легенди, каже се да се једног дана у ову луку усидрио брод са тридесетак морнара из Беломорја које је краљ прихватио и угостио као своје личне госте. Ти исти гости на превару су украли краљево односно најзлатније овчије руно које је било разапето на врху брда (садашњи назив брда Јелена стена) [*10] изнад луке и представљало је симбол ове златом богате земље. Поред златног симбола отели су и краљеву лепу кћи Медану (Медеју). Били су то такозвани Аргонаути који су допловили са југа Балкана како се у нашој легенди прича а не са истока кроз Ђердапску клисуру како то данас многи тврде која је у то време била сува долина. [*11] Траса пловидбе Аргонаута одвијала се из правца југа почевши од луке у Јолку одакле су одмах кренули ка северу кроз Моравско - Вардарску долину све до ткзв "уста мора" (садашњи предео равнице између Пожаревца и Смедерева у ширини од 20 км и прича се да је на том месту море било најдубље) Када су прошли "уста мора" упловили су у Панонско море. Затим су пловили благо ка североистоку док нису допловили до Црног острва бога Дајбога или у грчкој митологији Аретије (Еритија) острва бога Ареса (Назив Црно због специфичне црне боје састава стена које су присутне на брду Горица где се данас налази село Рам, Рамска тврђава, остаци тврђаве и града Ледерате и ткзв Келтског светилишта).[*8] Стигавши до овог острва било им је јасно да су на добром путу ка циљу. Кренули су ка истоку где су после краће пловидбе пронашли улаз у Звишки залив (У грч. мит. залив или река Фасис) на чијем се крају налазила велика лука у коју се уливала златоносна река из које је народ овчијим рунима вадио злато са њеног дна. Земља злата Еја (неки изговарају Аја и Ија док су је грци преименовали у Колхида) је била њихова коначна дестинација. Легенда још каже, да само добри познаваоци овог мора могли су допловити до нашег места из разлога што је природно било добро сакривено од осталих места на обалама мора. Зато се у Аргонаутици помиње слепи видовњак Финеј који је аргонаутима дао упутства како доћи до земље златног овчијег руна.
Због својих карактеристичних димензија и конфигурације терена Звишког залива многи научници су сматрали да се не ради о заливу већ о већој реци која се уливала у море. Међутим, коначним исушивањем Панонског мора-језера, установљено је да је ипак у питању био залив због присутности велике количине воде из мора иза које је повлачењем остала да тече само мања река Пек која је позната по томе што је била једина река старог света која је у свом току носила злато.
Хидроним (грчки назив) Фасис значи - фаза, етапа, заправо део пута или трасе, у овом случају, одређује положај и правац кретања у односу на циљну тачку од које су Аргонаути створили оријентир за њихову последњу етапу пловидбе ка земљи овчијих златних руна.
Веома очигледан опис реалистичког геохидролошког стања терена Србије у времену Панонског мора пре уздизања јужног дела Балканског полуострва.
Таквих подударности легенде из народног предања са трасом пловидбе Аргонаута и описом некадашњих геохидролошких прилика односно географског описа места где се налази земља злата и о начину његовог сакупљања из реке као и о подударности наше легенде са грчком, не постоје више нигде на Балкану, Европи па и на осталим континентима осим у овом делу источне Србије.
БРОДИЧКИ ЗАЛИВ
ЖУТОГ (ПАНОНСКОГ) ЈЕЗЕРА
Када је дошло до рељефног поремећаја односно уздизања јужног Балкана, Панонско море је изгубило везу са Средоземљем и формирало се као изоловано језеро које је по габариту било веће од пређашњег мора.[*8]
Геохидролошке прилике Балканског полуострва у времену постојања Жутог језера
Ову знатно већу водену масу од пређашњег мора, наши стари су звали Жуто језеро. Овај хидроним није одређено дефинисан и не зна се да ли се односи и на време док је постојало море или само за време док се море силом прилика трансформисало у језеро. Етимологија хидронима, Жуто језеро, потиче од наших далеких предака који су очигледно живели у времену присутности ове велике водене површине и отуд информација из предања о његовом изгледу. Хидроним је настао због специфичне боје воде зато што је водена површина имала транспарентну жуту, тачније окер боју. [*8]
У научним извештајима пише:
Ова језерска тераса од 220 - 230 м.н.в. је врло широка на десној страни Пека између Шевичке реке и потока Посушац, и наставља се даље уз Пек. Део ове терасе види се и на Чуки Појанилоре а даље уз реку Пек је пресецана потоцима све до Дубокчке реке. Испод Ђалу Раду она је добро очувана, и даље се наставља преко Провалца до ушћа Бродице у Пек, где је покривена језерским песковима и глином. Пек је остао са скраћеним током и уливао се управо код тог места. Брег на коме се налазе остаци некадашњег металуршког комплекса Краку лу Јордан, било је омање острво овог залива.
Прилог 7. Бродички залив
Питање које се намеће је, зашто је вода стигла баш до овог места и ту је задржала свој ниво? Пређашње море када је достигло тачку прелива воде са Егејским морем, тај ниво воде се задржао и био константан управо зато што није имао могућност даље акумулације. Када је пресечена водена веза односно одлив, ниво акумулације воде у Панонском басену се издигао до нове тачке прелива. У случају стварања Бродичког залива, такође је вода у језеру акумулирала све док није дошла до тачке прелива и тако задржавала ниво. Где би могла бити та тачка ако се јужни део Балкана уздигао а вода језера чији је ниво био виши за око 75 метара од пређашњег мора простирало нешто ниже од Лесковца готово до границе са Македонијом? Једино место где би та тачка прелива могла бити је природна брана односно брдо код садашње Голубачке тврђаве на самом улазу у Ђердапску клисуру. [*8], [*11]
Мапа геохидролошког института из Аустрије на којој је приказан јужни крак простирања Жутог језера
Дакле, према распрострањености нове веће водене површине односно, новонасталог језера одређен је његов ниво који је зависио од висине брда код Голубца преко кога се вода преливала отицањем у Ђердапску клисуру. То би значило да је најнижа тачка тог брда износила 220 м. и као параметар неке просечне висине језера одређен је ниво на 220 м.н.в. са претпостављеном толеранцијом од + - 5 метара. За овај параметар одређивања просечне висине језера узета је у обзир метода "ефекта преливања вишка воде".
Претпостављени изглед преливања воде Жутог језера преко брда код Голубачке тврђаве
Од тада Ђердапска клисура постаје речна али са много мањом количином воде и од оне која је текла пре изградње ХЕ Ђердап 1. [*11]
Из овог хидролошког стања закључујемо да је по начину формирања Жуто језеро припадало групи полуреликтних језера односно да се формирало и од воде пређашњег мора.
Као оставштине из тог периода у горњем Звижду имамо два оронима и један ојконим.
Брдо Ризина или Ризине, које се простире са леве стране Кучевске котлине од Јелене стене између Бојнатовца и брда Лаз, представља уздигнут плато из три нивоа тераса и крајње највише тачке. Ороним Ризине чија је етимологија везана искључиво за нивое водених површина и није ништа друго већ - разина - која значи ниво или границу. У овом случају представљала је разне нивое дубина Звишког залива у Кучевској котлини. (Прилог 8.)
Брдо Ризина или Ризине, које се простире са леве стране Кучевске котлине од Јелене стене између Бојнатовца и брда Лаз, представља уздигнут плато из три нивоа тераса и крајње највише тачке. Ороним Ризине чија је етимологија везана искључиво за нивое водених површина и није ништа друго већ - разина - која значи ниво или границу. У овом случају представљала је разне нивое дубина Звишког залива у Кучевској котлини. (Прилог 8.)
Прилог 8.
Други ороним је брдо Тодоров рт које се налази са десне стране идући од Кучева ка Кучајни у атару села Церовица. Знамо да је Рт истурени део копна који залази у море или у језеро и најчешће је састављен од чврстих стена али може настати и акумулацијом наноса. Овај ороним је упамћен као рт из периода Жутог језера, када је Кучевска котлина била под водом а овај део све до Кучајне био његов крак залива.
На једној војној топографској карти из 60-их година прошлог века, и званично је забележен назив овог брда као Тодоров рт.
(Прилог 9.)
Прилог 9. Војна топографска карта на којој су означени ороними Тодоров рт и Ризине
Ојконим Бродица који је настао од основице - брод, што на старосрбском језику значи - прелаз. Пошто је Бродица била крајња тачка залива и једино се на том месту могло копном прећи са једне на другу обалу залива. Овај ојконим је такође веома стар а помињали су га истим називом и римљани. На том месту је никло рударско насеље те је од основице брод, додавањем задњег суфикса - ица, за назив места, настало име Бродица.
Што се тиче легенди, из овог периода постоји једна односно тачније две са истом темом. Једна потиче из Звишког краја и прича своје виђење док је друга са Хомоља и она са своје тачке гледишта описује један несвакидашњи немили догађај. Реч је о природној катастрофи која се догодила на овим просторима а која је изазвала епохалне догађаје као што су коначан нестанак велике водене масе са Панонског басена и стварање реке Дунав.[*13]
Према свему наведеном, у скоријим и давно прошлим временима Србија је итекако била приморска земља.
[*6] Народни приповедачи усменог предања, Блог Етнологија - Горан Ж. Благојевић
Легенде народног усменог предања из Звижда испричане од народног приповедача Драгиње Драге Илић из Кучева и легенде из Хомоља испричане од народног приповедача Светлане Стевић Вукосављевић из Милатовца код Жагубице.
[*7] Легенде Источне Србије - ТРИ БРОДА Легенда о настанку назива села Триброде. Блог Етнологија - Горан Ж. Благојевић
[*8] Србија колевка богова и првих цивилизација Први део, Блог Истраживања и открића, Горан Ж. Благојевић
[*9] Мистерије Манастирског поља, Блог Етнологија, Горан Ж. Благојевић
[*10] Брдо бога Дајбога и златног руна, Блог Етнологија, Горан Ж. Благојевић
[*11] Време кад су Ђердапском клисуром запловиле прве лађе, Блог Истраживања и открића, Горан Ж. Благојевић
[*12] Србија колевка богова и првих цивилизација Други део, Блог Истраживања и открића, Горан Ж. Благојевић
[*13] ЛЕГЕНДЕ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ - ПЧЕЛИЊИ ГРАД Легенда о спасењу народа од велике катастрофе, Блог Етнологија - Горан Ж. Благојевић
[остала литература] :
--- Старинар српског археолошког друштва 1-5 . Старински остаци у срезу Звишком, Михаило Ст. Ризнић 1888.
--- Kárpát medence vízrajza, Mari László - (Хидрографија Карпатског басена)
--- Erklärung für Ablagerungen, die beim U-Bahn-Bau in Wien entdeckt wurden, Reinhard Kleindl --- Age and evolution of the Serbian Lake System: integrated results from Middle Miocene Lake Popovac
--- The polyphase rifting and inversion of the Danube Basin revised, Michal Šujan, Samuel Rybár, Michal Kovač, Julia Kotulova.
"На основу мог ангажовања у сакупљању и обради свих података у јединствено дело настала је ова монографија коју посвећујем суграђанима мог завичаја".
.
Коментари
Постави коментар