СРОДНОСТ СРБСКИХ И ЕТРУРСКИХ РЕЧИ

    Научници су деценијама покушавали да објасне тајну етрурских слова помоћу ткзв „грчког“, семитског и јеврејског писма али сваки њихов покушај завршио је без резултата. Поједини су користили чак и угро-фински, немачки, јерменски, ирски, туранске језичке групе… Захарије Мајани са париске Сорбоне, покушао је са шиптарским језиком, варијантом са севера Албаније званим „дусмани“, а Јакоб Томопулос помоћу шиптарског дијалекта са југа. Џемс Велард је у својој књизи употребио 20 разних језика и дијалеката, неке чак из централне Африке, у којим је тражио порекло етрурског језика. Наравно, као и сви остали никоме није пало на памет или су са намером заобишли србско писмо које је баш једини кључ загонетке.

Писмо којим су се служили Етрурци трајало је све док нису били потпуно асимилирани од Римљана. То је та "србица" (данашња „ћирилица”), која се налази у Винчи и још на 74 локалитета у Србији, где није било никакве измене ни у једноме слову.
Дословно, што је било Рашанско, односно Етрурско, то је било овде на овим просторима. 

У овом тексту направићемо паралелу имеђу етрурског и садашњег србског писма. Етрурски језик је давно изумро док је србски језик претрпео знатне модификације тако да упоредба ова два језика, на први поглед, неће дати велике резултате али и поред тога постоје очигледне сродности. Међутим, ако би уместо садашњег србског користили стари србски језик у том случају подударност ова два језика била би у много већој мери сроднија. Поред поменутих разлика итекако постоје сличности у многим речима које звуче типично србски од којих ћемо издвојити неке на следећим примерима:

TVE – ДВА, ДВЕ

TRE, TRETI  – ТРИ, ТРЕЋИ

CATRA  –  ЧЕТИРИ

PET –  ПЕТ

SESTO – ШЕСТ

STO (100 ) – СТОТИНА, СТО (број)

EST –  ЈЕСТЕ, ДА

SIM (SVM)– САМ, САМАЦ, УСАМЉЕНИК SAM

SOME – СMO, МИ СМО

OVELI (VFELI) – ОВЦЕ

ME – МИ, МЕ, МЕНЕ, МЕНИ

TI –  TИ

VI –  ВИ (множина)

NE –  НE

NI – НИКО

NOCIS (NVCIS) –  НОЋ

NES – НОС

NOS (NVS) –  НАШ

PRE – ПРЕ, РАНИЈЕ

KROVE (KRVFE) – КРВ

BERCA – БАРКА

MAR – МОРЕ

SOL – СУНЦЕ

SEC, SEK – РЕЗ, РЕЗАТИ

PROSIKOREN (PRVSIKVREN) – ПРЕСЕЦИ, ИСЕЦКАТИ

STO, STA – СТАЈАТИ

ITIS – ИДИ

MOLAK (MVLAK) – МЛАК, МЛАКОЊА

BRATER – БРАТ

MATRA – МАТЕРА, МАЈКА

SOCRI (SVCRI) – СВЕКРВА

CAMAREM – КОМОРА

SALE – САЛА, ХАЛА

TAME –  TAMA, ТАМНО

SALT – СКАКАТИ, СКОЧИТИ,SALTO

OS (VS) – КОСТ

MOLA (MVLA) – МЛЕТИ, САМЛЕТИ

OVELI (VFELI) – ОВЦА

SOPES (SVPES) – СПАВАШ, СПАВАТИ

POP (PVP) – СВЕШТЕНИК, ПОП

ARO (ARV) – ОРАТИ

TEP – ТОПЛО

MAC –  MEK, МЕКАН

LOS (LVS) – СВЕТЛО, СВЕТЛОСТ,

RAS, RASA, RASNE - што значи - РАСИ, РАСЕНИ, РАШАНИ. Тако су се заправо Етрурци називали. Престоница Срба у 5. веку био је Рас, а држава Рашка. Једна од званичних етимологија ове речи значи „народ, раса, расељени народ“ (србски расељени народ), Међутим, у србском језику реч „руса“ значи „плавуша, плавокоса“ и користи се искључиво за косу. (такође израз руса, русо значи и бујна коса).

ТUTIN (чувати, чувати) – Тутин је србски град у Рашкој области.

SEGETA (SEbETA) ) – усев, кукуруз, њива. Може ли ова реч да стоји иза етимологије толиких топонима у Панонији, једном од најплоднијих делова Европе? На пример Сегедин. (српски СЕГЕДИН)

SAVO – песак. Највероватнија упоредба са реком Савом која тече кроз панонску равницу, која је до данас један од главних извора експлоатације речног песка у Србији.

ROM (RVM), ROMA, (RVMA).). Срби користе архаични, етрурски облик те северне комшије називају РУМуни, док у Панонији постоји и град Рума.

PLANO (PLANV) ) – раван, равница. Упоредба са Великом планом, градом у Србији. (што значи Велика равница)

Један од етрурских натписа који се готово може лако протумачити на садашњем србском језику:

Као што смо видели, могло би се рећи да ипак постоји извезна међусобна језичка сродност између Етрурског и садашњег модификованог србског писма у много више речи, синонима и фраза него ли у свим горе поменутим језицима заједно које су користили научници у истраживању. Очигледно је да је Винчанско писмо имало веома јак утицај на етрурско од начина писања с десна на лево и многих сличности у знаковима односно словима.

Ова подударност се може једино објаснити повезаношћу са пореклом једног народа истог говорног подручја којим су се некада служили Срби па и они расељени који су себе називали, Расени односно Рашани баш онако како су се представљали Етрурци. 

Етрурске натписе први је дешифровао Светислав Билбија. Иначе, господин Билбија је био теолог по школству и лингвиста по раду. Научио је италијански, знао је латински, старогрчки, старословенски, руски, енглески. Лингвистику је обожавао и поводом свог успешног истраживачког рада на дешифровању етрурског писма издао је књигу коју можете прочитати и преузети у пдф формату кликом на линк под насловом:

СТАРОЕВРОПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО ЕТРУРАЦА