ГУНДУЛИЋЕВА ТРОЈА НА ЈУГУ СРБИЈЕ

Где се по стиховима Ивана Гундулића налазила Троја?

      У овом тексту покушаћe се на најкраћи могући начин објаснити физичка локација области древне Троје узимајући у обзир стихове из Гундулићевог епа "Осман" упоређујући их са Хомеровим географским описом из његовог чувеног дела Илијада.

Где се заиста налази Троја?

 Наслов једног научно историјског часописа из Немачке

   Иван Џиво (Ђиво, Живо) Гундулић, био је један од најзначајнијих србских песника из Дубровачке републике. Инспирисан поразом Турске војске код Хоћима, од руке Пољске војске написао је историјско-јуначки еп „Осман“ из разлога јер је то била пресудна битка у којој не само да је поражен млади турски владар Осман 2, већ је такође значила пад Турског Царства, а тиме и заустављање продора Турака и исламизма у католичку Европу. 

Време догађаја је 1612. година када је готово целокупна територија Балканског полуострва била под окупацијом отоманског царства.

Гундулић је овај еп замислио као дело од 20. Певања, од кога су 14. и 15. певање негде мистериозно изгубљени. Издвојићемо седмо певање које је интересантно из разлога у коме Гундулић помиње древну Троју.

У седмом певању Гундулић описује Казлар-агин одлазак из Турске у потрагу за лепим девојкама за султанов харем. Најпре је отишао у Грчку где је обилазио многа места али није нашао адекватне девојке за свог султана. Међутим, док је боравио у једном рибарском месту на обали Егејског мора, сазнао је од једног трговца да у Србији постоји девојка баш онаква какву он тражи. Она је прелепа девојка по имену Сунчаница (Сунчица) која живи у Смедереву. Казлар-ага се тада из Грчке запути у Србију. 

 

ПЈЕВАЊЕ СЕДМО 

одломак

При мору управ српских страна,

у пржинах пуста жала

лежи Троја укопана,

од грчкога огња пала;

славна Троја, ка је свиме

његда Истоком господила,

а сад ино није нег име

након себе оставила.

Гди су мири, гди су двори?

Није зламења од ничеса:

што огњу оста, вријеме обори

и похара и поплеса.

Само јоште недалече

Симеонте ријека сама

с мало воде једва тече

и она усахла с давнијег плама;

а полак ње гора Ида

у видјењу своме здржи

успомену од Парида,

кога огањ Троју спржи.

Ах, куд, плахи млаче, поје,

на ки ли се пут потежи,

кроз горјење нека твоје

у пепелу Троја лежи?

О младости, без разлога

и разбора, виђ, тко ходи,

на што плахос твоја многа

доводи га и наводи!

Гундулић је већ у првом стиху описао локацију Троје представљајући је као главни оријентир правца кретања Казлар аге где каже; „При мору управ српских страна“, што би значило: "Идући, са мора из Грчке (од мора) према србским земљама, (ка Смедереву)". Казлар ага је путовао истим оним путем на коме се и данас одвија главни копнени саобраћај кроз Моравско - Вардарску долину који повезује Србију, Македонију и Грчку. У прошлости за време постојања Панонског мора на истој траси овог коридора кроз ткзв Хелмски пролаз одвијао се водени саобраћај који је спајао Панонско и Егејско море (некада Трачко море, Бело море или Беломорје) (Прилог 1.) 

Прилог 1.

Због садашње конфигурације терена која се умногоме променила од пре неколико хиљада година, са садашњег аспекта веома је тешко замислити ситуацију у којој је већи део Србије био покривен морском водом Панонског мора и још мање да је некадашње Панонско море било повезано са садашњим Егејским морем. Разлог садашњој рељефној конфигурацији Балканског полуострва допринело је подвлачење Афричке тектонске плоче под Европску. Услед тектонских померања дошло је до низа геоморфолошких и хидролошких промена које су најизраженије дуж целог југа Балканског полуострва. Чести снажни земљотреси у овом региону само потврђују да је процес подвлачења Афричког континента и даље активан али је успоренији од некадашњег. Копнени део се уздигао и на њему су настали високи планински масиви, клисуре, котлине, кањони. Такође је дошло до драстичних хидролошких промена многих река где су поједине промениле правце својих токова у друге смерове, од којих су многе пресушиле док се на појединим местима створиле неке нове. Панонски басен је пресушио отицањем воде кроз Ђердапску клисуру услед чега се створила нова река Дунав, а на месту некадашњег дна мора остала је велика равница са прегршт водених остатака у виду језера, мочвара и бара.  

Као резултат деловања земљиних сила односно подвлачења континената данас имамо тотално другачији геохидролошки облик рељефа Балканског полуострва у односу на период од пре неколико хиљада година.

У тим давним временима када је још постојало Панонско море, његова вода се мешала са водом Егејског мора кроз Хелмски пролаз који се протезао од садашње Пожаревачке равнице, између Пожаревца и Смедерева (некадашња "уста мора" ) до Солунског залива. (због лакше идентификације само у овом тексту, ову водену везу два мора зваћемо Хелмски пролаз) Када се уздигло тло на највишој тачки код Прешева са надморском висином преко 145 м. тиме је пресечена водена веза ова два мора. Тадашња рељефна конфигурација учинила је да се у Хелмском пролазу налазила, многа мања и већа острва, полуострва, заливи од којих су неки већи у народу прозвани морима, архипелази и узани пролази теснаци. Један дуги теснац налазио се у сливу Јужне Мораве у древној Дарданији, земљи у срцу Балкана (Хелмa). Данас се та локација налази између садашњих градова Лесковца и Куманова и обухвата Грделичку клисуру, Врањску и Прешевску котлину све до Кумановске котлине у дужини око 100 км. Шира област се протеже од Ниша до Скопља. Пошто се теснац налазио у некадашњој Дарданији вероватно је носио назив по тој земљи као Дардански пролаз или сасвим другачије или пак једноставно није ни имао назив собзиром да су термини, мореуз и теснац новијег датума док су Дарданели и Хелеспонт називи грчког порекла садашњег Дарданског мореуза. Његово буквално значење би било, "узани водени пролаз у Дарданији". Хомер пише да се на самом улазу у Дардански пролаз налазила Троја. Ако узмемо у обзир Гундулићеве стихове у којима као оријентир правца кретања Казлар аге наглашава физичко место укопаног древног града и Хомеровог детаљног описа предела Троје са широм околином, није нам тешко закључити где се налазе зидине овог славног града. 

ТРОЈА СЕ НАЛАЗИЛА У ДАРДАНИЈИ А ДАРДАНИЈА СЕ НАЛАЗИЛА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ

Мапа на којој је приказан положај Дарданије на централном Балкану

Mапа са некадашњим изгледом долине Јужне Мораве и Дарданског теснаца на чијем се улазу налазио древни град Троја

 Хомеров опис Тројиног геостратешког, климатског, етничког и хидролошког положаја у потпуности одговара географском рељефу из времена постанка Панонског мора и његове водене везе са Средоземним морем.

  Троју морамо схватити не само као град већ као регију која је обухватала ширу област. Оно што Хомер наглашава као основни и веома битан геостратешки положај Троје је; да се налазила на веома важном пловном месту где су Тројанци имали пуну контролу над воденим саобраћајем кроз теснац где су контролисали све трговачке и путничке бродове који су туда пролазили и пловили на север у Панонско море. Поред контроле воденог саобраћаја, Троја је поседовала многе и тада јединствене руднике метала и топионице. У Тројанским рудницима ископавало се злато, сребро, бакар, гвожђе, олово, цинабарит. Познато је да таква рударска област у Црноморској регији не постоји што значи да недостаје један од главних фактора просперитета Троје а самим тиме и веродостојност њене садашње званичне односно Шлиманове локације у Турској. Где би се могли налазити сви ови рудници на тако малоj територији ако не у Србији. Чувена је она Парисова реакција када су Спартанци од њега тражили да врати Јелену а заузврат су му понудили товаре злата где је он одбио такву трампу рекавши да њему злато није потребно јер га има на претек. Такав положај Троје омогућио јој је убрзани развој. Због овакавих повољних околности Троја је постала трговачка, рударска, пловна и наравно војна велесила. Троја је свакако морала заштитити своје богатство и спокојан живот од многих непријатеља које је стекла својим брзим напретком. Поред добро опремљене војске која је користила изузетно прављено оружје од чврстијих метала, чија се руда метала ископавала у њеним рудницима и које је исковано у такође њеним ковачницама, Тројанци су изградили и моћне бедеме око града које ни једна војска ондашњег света није могла освојити. У области Дарданије на којој се налазила ужа област Троје за време римске окупације, Дарданија се као јужна покрајина налазила у саставу Горње Мезије а рудници и топионице били су забележени у римским итинерарима под називом Metalla Dardanica.

Повољна клима, Троји је омогућавала да поседује веома плодну земљу са прегршт пашњака и ораница а рађала је многе врсте плодова воћа и поврћа који се нису могли наћи у областима медитеранског басена. Од воћарства најраспрострањенија култура била је крушка и стога је добила епитет, земља крушака. Сточарство је заузимало убедљиво прво место од свих делатности у Троји, наравно као и у свим земљама тадашњег света. Производили си чувени тројански, касније дардански сир. Такође познате су биле и Тројанске шуме које као и данас покривају читаву територију од којих су тројанци искоришћавали као грађевински, огревни и материјал за израду многих осталих предмета за кућне потребштине, украсе, разна пловила, оруђа и оружја. Планина Ида - Гора налазила се недалеко од града на којој су живели сточари. На њој је стицајем околнисти одрастао одбачени Пријамов син Александар познатији као Парис. Опис Троје у првим данима пролећа такође се подудара са овим делом јужне Србије јер се каже да се на околним врховима планина још може видети снежни покривач што значи да се у њеном окружењу налази високи планински масив а не само једна планина, како то данас поједини тврде, која је својом висином за свега пар метара добила статус планине и не уклапа се у Хомеров географски опис планине Иде, реч је о Авали. Садашње географско стање југа Србије је брдско планинско које је прекривено густом шумском вегетацијом и високим планинама које у потпуности одговарају Хомеровом опису а Гора - Ида може бити скоро било која планина које се налазе у тој области. Две оближње реке, вировити Скамандар или Ксант како су је назвали Грци због жуте боје њених вода (Ксантхос - жут, риђ) који је извирао подно горе (Иде) добијао је воде из два извора "једног топлог и другог хладног" и њена најважнија притока Симоис обилато су снабдевале водом град где недалеко од Троје здружују своје воде у једну реку. Тешко је данас сазнати која би то река Скамандар или Ксант могла бити у прошлости, због чега је боја њене воде била жута, постоје више разлога а један од њих је да ли та река данас уопште постоји после силних рељефних промена кроз векове. Познато је да се данас на југу Србије налазе многа изворишта богата термалним водама поред којих су никла многа разна бањска лечилишта које су још и римљани изградили, тако да што се топлих односно термалних вода тиче и данас их има на претек у том делу Србије. Хомер пише да се у близини града налазило језеро. Данас на готово истим местима налазе се многа мања и већа језера што значи да се у прошлости због хидролошких прилика где је протицала морска вода налазило још више језера како слатководних тако и морских и оних у којима су се морска и слатководна вода мешале што је омогућавало стварању станишта посебним врстама биљака а посебно животињског света као што су јегуље које такође представљају један од заштитних знакова Троје. 

Што се тиче Дарданаца, били су оснивачи Троје и учествовали су у Тројанском рату. Изузетно моћан народ који је живео између Илира и Трачана, веома близак Трибалима, сродан са Дачанима и Мезима. Антички Дарданци су били веома музикални. Волели су фрулу и инструмент са жицом лиру (гусле?!). 

Били су сурови, врло отпорни и добро обучени ратници. Отац Енеје, оснивач римске славе и величине, пореклом је Дарданац, као и његов род — Генс Jулиа, из којег је произашао Гај Јулије Цезар. Према предању, Дардан је био један од синова Илирија, родоначелник Илира. Остали Илиријеви синови били су родоначелници племена: Енхелејаца, Аутаријата, Меда (из племена Меди је Спартак), Тауланата и Перхеба. Проф. Драгослав Срејовић, у свом делу под називом "Искуства прошлости, поднаслов Балкански источници Милана Будимира“, наводи да су древни преци Срба, Дарданци и Бриги где каже: "... односи управо на нас (Србе), тачније речено на Дарданце и Бриге, наше древне балканске претке". У делу „Historia mundi: or Mercator's atlas“ из 1635 године, цитира се рад историчара Рафаела Волатерануса (лат. Raphael Volaterranus) и Јоханеса Куспинијана (енгл. Johannes Cuspinian), где се наводи да су Тројанци насељавали Рашку (Србију). Лудовик Цријевић Туберон (1458-1527), дубровачки историчар, у свом делу наводи да су Срби — Трибали, Дарданци. За Стефанa Немању каже да је владар Трибала, а за Лазара Хребељановића наводи да је владар Дарданаца.

⁣

Највећа грешка у глобалној потрази за Тројом је начин трагања. Као прво, потрага се врши са аспекта садашњих географских прилика која се у геохидролошком смислу умногоме разликују од некадашњих. Главни кривац је рељефна деформација Балканског полуострва. Копнени део се уздигао и на њему су настали високи планински масиви док је Панонски басен остао без воде и претворио се у велику плодну равницу. Поред свега, од отицања воде из Панонског мора (Жутог језера) створила се река Дунав. Друга битна ставка је етимологија назива Троја која је очигледно измишљена или од Хомера или од преводилаца дела. Име Троја је грчког порекла и не зна се њено значење. На садашњем модификованом србском језику реч Троја има неког смисла ако узмемо у обзир бројевну именицу за назив као што је број три што би у неку руку значило три краљевства, три народа, три земље, божанско тројство ....итд. Хомерово дело у коме описује Троју и тројански рат зове се Илијада а не Тројада и односи се на епско певање о епохалним догађајима који су се десили у земљи Илирији. Оригиналан назив Троје био би Илирија а главни град Илион. Хомерова Илијада имала је за циљ да се опишу сва разбојништва и пљачке дивљих хорди са југа Балкана односно ткзв "народа са мора" који су уништили тадашњу супериорну земљу на Балкану. Поред Троје (Илирије и града Илиона) пали су и остали моћни центри тога доба као Кносос, Микена и стари Египат. То је био крај бронзане ере после кога је уследила велика сеоба народа и дуго времена владало је мрачно доба. 

Са свим друштвеним и природним дешавањима нестала је и историја наших далеких предака која је копирана и персонификована од стране грчких писмењака и пребачена у Црноморску област која само пуком случајношћу изузетно рељефно подсећа на некадашње геохидролошке прилике на Балкану. 

Прилог 2.  Геохидролошке прилике Балканског полуострва, Црноморске регије и Средоземља у времену постојања Панонског мора

  Не постоји ни један антички град у свету око кога се више полемисало, писало, истраживало и трагало. Само на територији Балкана постоји 9 до сада, "откривених" познатих локација Троје. Из свега, очигледно је видљив помак што се тиче коначног измештања или боље речено повратка њене праве физичке локације у своју матичну земљу са садашње измишљене актуелне локације у Турској. Захваљујући чувеном Мексичком археологу Салинасу Прајсу који је као први, нову локацију Троје сместио на територији Балкана.

Постоји безброј локација чији рељефи веома подсећају на опис Хомерове Троје. Међутим, уколико би се налазила на територији где би недостајао барем један од наведих фактора у том случају то сигурно не би била Троја. Пример: као када би данас било ком граду у свету тражили његовог близанца што је заправо немогуће наћи јер је сваки град уникат и прича за себе из милион разлога. Треба имати у виду да је на првом месту веома битан геостратешки положај јер без таквог положаја сигурно је да Троја не била то што јесте а била је сила старог света. 

Навешћу све локације хронолошким редом од свих познатих и непознатих истраживача. Битно је напоменути да су на мапи узете у обзир што меродавније природне прилике стање из тог давног времена када је постојало Панонско море где је геохидролошки рељеф био другачији од садашњег. Такође, све ове локације базиране су на претпоставкама односно на теоријама самосталних истраживача. (Прилог 2.)

1. Тренутна актуелна локација Троје коју је открио Шлиман и једина која се налази у делу Мале Азије

2. Троја Салинаса Прајса која се налази у долини Неретве код места Габела. Ово је прва локација Троје која је измештена ван азијског континента,

3. Троја у околини Скадра, по теорији Милутина Јаћимовића,

4. Троја на Авали према тврдњама румунских историчара и македонског истраживача Владе Павлова,

5. Троја у Великом Трнову у Бугарској према теоријама бугарских историчара,

6. Троја у околини Хецег Новог према тврдњи Марина Ђурашина,

7. Троја у Рушњу према теорији Илије Огорелице

8. Троја у Мотовуну на Истри по теорији Ведрана Синожића,

9. Троја на ушћу Марице у Егејско море према теорији Ранка Бошњака,

10. Гундулићева Троја у долини Јужне Мораве на југу Србије према теорији Горана Благојевића. 

Пре свега, у потрази за било којом локацијом потребно је укључити не мали број научних дисциплина са савременим средствима истраживања као и огромну збирку података из разних извора информација. Интересантан је податак да ни у једној легенди барем из србског усменог предања не помиње се назив Троја као ни тројански рат. Осим неких топонима као што је Марица као подбрђе и река, Висока гора (Ида), Бединац, Бојнатовац, Јелена стена, Језер, Моштаница код Београда и Лесковца, Хум на више места у Србији и у неким легендама у којима се помиње Херакло - у грчкој митологији или бог Сербон Сербо Макеридов у словенској митологији познатији као Јарило или војвода Ђурђе Спасиоц  у србском народном предању који по оригиналној верзији србског предања убија змаја под зидинама Илиона (Троје). 

. 

Можда је мит о Троји само фикција или персонификација неког природног процеса који се десио у прошлости или је најчувенија прича о Тројанском рату и Тројанском коњу само метафора о пропасти једне моћне цивилизације каква је била Винчанска.

 Епилог свему, тачно место локације древног града Илиона или Троје није наведено јер је то просто немогуће бар што се тиче тренутне ситуације у ширем смислу значења. Све постојеће локације само подсећају на Хомеров географски опис предела а таквих предела има на претек по читавом Балкану а уз опис одмах следи и бујна машта која доводи до разних фантазија истраживача која иде толико далеко да се чак издају и књижевна дела поводом великог открића. Веома претенциозно и смело би било да неко покаже прстом и каже "овде леже зидине Троје". За тако грандиозан и веома озбиљан корак потребно је уложити много труда, знања, времена, материјалних средстава, прегршт информација и мукотрпног теренског рада. Садашњу локацију Шлиманове Троје већ деценијама испитују врхунски стручни тимови из целог света и још увек нису дошли до адекватних чињеница а по свему судећи никада и неће јер је очигледна погрешна локација на којој се врше истраживања. 

Гундулић нам је барем дао оријентир где би се Троја могла налазити. У потезу од Ниша до Скопља постоји безброј локација како оних откривених тако и оних које чекају дан када ће то бити.