ГУНДУЛИЋЕВА ТРОЈА

Где се по стиховима Ивана Гундулића налазила Троја

У овом тексту покушаћe се на најкраћи могући начин објаснити локација шире области древне Троје по Гундулићевом епу "Осман", узимајући у обзир стихове у којима даје географски опис локације.

   Иван Џиво (Ђиво, Живо) Гундулић, био је један од најзначајнијих србских песника из Дубровачке републике. Инспирисан поразом Турске војске код Хоћима, од руке Пољске војске написао је историјско-јуначки еп „Осман“ из разлога јер је то била пресудна битка у којој не само да је поражен млади турски владар Осман 2, већ је такође значила пад Турског Царства, а тиме и заустављање продора Турака и исламизма у католичку Европу. 

Време догађаја је 1612. година када је готово целокупна територија Балканског полуострва била под окупацијом отоманског царства.

Гундулић је овај еп замислио као дело од 20. Певања, од кога су 14. и 15. певање негде мистериозно изгубљени. Издвојићемо седмо певање које је интересантно из разлога у коме Гундулић помиње древну Троју.

У овом певању Гундулић описује како Казлар-ага одлази из Турске у Грчку у потрагу за лепим девојкама за султанов харем. Међутим, у Грчкој се прочуо глас да у Србији живи прелепа девојка Сунчаница (Сунчица) из Смедерева. Казлар-ага се тада из Грчке запути у Србију. Путујући  из Грчке ка Србији, Гундулић притом описује и локацију некадашње славне Троје кроз коју је Казлар-ага путовао. Наравно, путовао је тада јединим копненим путем који је повезивао југ са севером Балкана кроз Моравско-Вардарску долину. 

ПЈЕВАЊЕ СЕДМО 

одломак

При мору управ српских страна,

у пржинах пуста жала

лежи Троја укопана,

од грчкога огња пала;

славна Троја, ка је свиме

његда Истоком господила,

а сад ино није нег име

након себе оставила.

Гди су мири, гди су двори?

Није зламења од ничеса:

што огњу оста, вријеме обори

и похара и поплеса.

Само јоште недалече

Симеонте ријека сама

с мало воде једва тече

и она усахла с давнијег плама;

а полак ње гора Ида

у видјењу своме здржи

успомену од Парида,

кога огањ Троју спржи.

Ах, куд, плахи млаче, поје,

на ки ли се пут потежи,

кроз горјење нека твоје

у пепелу Троја лежи?

О младости, без разлога

и разбора, виђ, тко ходи,

на што плахос твоја многа

доводи га и наводи!

   Гундулић је већ у првом стиху изванредно навео смер у коме треба тражити локацију Троје, где каже; „При мору управ српских страна“  - "Идући од југа са мора из Грчке према србским земљама на северу односно ка Смедереву". Казлар - ага је путовао управо трасом истог пута где се и данас налазе модерне саобраћајнице које повезују ове области. (Прилог 1.)

Прилог 1.

Са садашњег аспекта, мало је вероватно да би ико помислио да је некадашње Панонско море било повезано са садашњим Егејским морем управо због конфигурације терена која се умногоме променила од пре неколико хиљада година. Докази за ову хипотезу су многобројни. Разлог таквој рељефној промени допринело је подвлачење Афричке тектонске плоче под Европску.  Промене су најизраженије дуж целог југа Балканског полуострва где је услед земљиних сила дошло до уздизања плоча Балкана и дела Мале Азје и самим тиме до набирања слојева седиментих стена и стварања набраних односно веначних планинских масива од Алпа до крајњег дела Мале Азије. Чести снажни земљотреси у овом региону само потврђују да је процес подвлачења Афричког континента и даље активан али је успоренији од некадашњег. 

Као резултат деловања земљиних сила односно подвлачења континената данас имамо тотално другачији геохидролошки облик Балканског полуострва у односу на период од пре неколико хиљада година.

Услед подвлачења афричког континента дошло је до набирања слојева седиментих стена и стварања набраних односно веначнних планинских масива на југу Балкана. Такође и у унутрашњости Балкана дошло је до стварања планина, клисура, котлина. Многи токови река променили су правац кретања, многе су реке нестале а завидан број новонасталих река се створио.

У тим давним временима када је још постојало Панонско море оно је било спојено са Егејским односно некадашњим Трачким морем, или Беломорјем кроз Моравско-Вардарску долину која се простире усред некадашње древне земље Дарданије. На том месту налазио се теснац, узани морски пролаз односно Дардански мореуз популарно назван Дарданели који и назван управо по земљи у којој се налазио, на чијем се уласку налазила древна Троја а његово буквално значење би било, узани водени пролаз у Дарданији. 

Мапа на којој је приказана локација земље Дарданије која се налазила на централном Балкану

Данас се та локација налази на граници између Србије и (северне) Македоније, долином Јужне Мораве између садашњих градова Лесковца и Куманова. По опису Хомерове Троје, на основу Гундулићевих стихова и области где се некада налазио морски теснац познат као Дарданели, управо се на том месту налазила Троја. За сада, лоциран је само шири реон Троје који обухвата ову област у дужини од 94 км. 

Шира област Троје. Mапа са некадашњим изгледом долине Јужне Мораве или Дарданског теснаца на чијем се улазу налазио древни град

На траси овог некадашњег пролаза дуж читаве Моравско - Вардарске долине, мештани села на својим имањима често налазе огромна бродска сидра, затим, на ободима брда налазе се алке за везивање бродова и наравно морске шкољке које се могу наћи у већим количинама како читавим коридором тако и у пределу некадашњег Панонског мора. 

Геомагнетска карта проучаваног подручја тектонских прилика Балканског полуострва за време Миоцена и раног Неолита;  размера 1 : 100.000

На мапама европских научних института, најчешће су то Немчки и Британски, могу се наћи приказани резултати испитивања тла Европског континента, самим тиме и Балканског пулуострва. Детаљним испитивањем геолошког састава тла као и географских промена у којем су примењиване готово све стручне дисциплине геологије у које спадају, вулканологија, геомикробиологија, геоморфологија, геохронологија, механика тла и остале научно геолошке методе, дошло се до закључка да је област у садашњој Моравско-Вардарској долини била под воденом површином целим својим територијалним саставом почевши од садашњег Панонског басена (од ушћа у Панонско море који се налазио у равници између садашњих места Пожаревца и Смедерева) све до обала садашњег Егејског мора 90-ак км јужније од Солуна које је у то време било копно.

 Хомеров опис њеног геостратешког, климатског, етничког и геохидролошког положаја у потпуности одговара географском рељефу из времена постанка Панонског (Жутог) мора и његове водене везе са Средоземним морем. Троју морамо схватити не само као град већ као регију која је обухватала ширу област. Налазила се на стратешки важном, поготово пловном месту. Такав њен положај омогућио јој је велики просперитет и контролу свих трговачких бродова који су туда пролазили и пловили на север у Панонско море око кога су се налазили богати рудници племенитих метала. Познати су били и чувени Тројански рудници из којих се ископавало злато, сребро, бакар, гвожђе, олово, цинабарит и жива. Повољна клима, Троји је омогућавала да поседује плодну земљу са прегршт пашњака а рађала је многе врсте плодова воћа и поврћа који се нису могли наћи у медитеранском басену. Такође познате су биле и Тројанске шуме које су тројанцима служиле као грађевински, огревни и материјал за израду оружја у које су одлазили и у лов на дивљач. Планина Ида - Гора налазила се недалеко од града. Две оближње реке, вировити Скамандар или Ксант како су је назвали Грци због жуте боје њених вода (Ксантхос - жут, риђ. сив) који је извирао подно горе Иде добијао је воде из два извора "једног топлог и другог хладног" и њена најважнија притока Симоис обилато су снабдевале водом град где недалеко од Троје здружују своје воде у једну реку. Познато је да се данас на југу Србије налазе многе бање чија су изворишта богата термалним водама. Ту се у близини налазило и језеро у које је било станиште јегуљама и осталим врстама риба. Опис Троје у првим данима пролећа такође се подудара са овим делом јужне Србије јер се каже да се на околним врховима планина још може видети снежни покривач. Народи који су били савезници Тројанцима такође су живели на Балкану око Троје. 

Иван Гундулић је у песми изнео добар оријентир и када се он споји са научним налазима ондашњих географских прилика као и са осталим факторима није тешко склопити све коцкице и добити коначан мозаик локације најтраженијег древног града света. Највећа грешка у потрази за Тројом је начин трагања јер се потрага врши са аспекта садашњих географских прилика која се у тотално супротном облику разликују од некадашњих. Главни кривац је геохидролошка деформација Панонског басена који се од равнице претворио најпре у море затим у језеро те на крају опет у равницу притом стварајући највећу европску реку Дунав. Са тим деформитетом нестала и историја наших далеких предака која је копирана и пребачена у Црноморску област која је као таква остала меродавна до данашњих дана.

Прилог 2.

  Не постоји ни један антички град у свету око кога се више писало, истраживало, трагало и полемисало. Само на територији Балкана постоји 9 до сада, "откривених" познатих локација Троје. Из свега  добро је што се коначно Троја изместила са актуелне локације у Турској. 

Постоји безброј локација чији рељефи веома подсећају на опис Хомерове Троје. Међутим, треба имати у виду да је на првом месту веома битан геостратешки положај на коме се налазила јер без таквог њеног положаја сигурно је да не била то што јесте представљала. Ако се зна да се легендарна Троја односно град Илион, налазио на улазу у Дарданеле, није нам тешко одредити локацију. Буквално, морају се сложити све коцкице, сви параметри и они најситнији детаљи описа и они не написани које једино можемо извући контекстом. Троја се налазила на месту где је контролисала пролазак свих трговачких бродова што је утицало на њен брзи развој. Самим тиме, постала је водећа трговачка сила. Што значи, налазила се на месту поред узаног дела воденог пролаза где се могло лако контролисати бродови који су пловили за тада две основне потребштине за живот и развој људских заједница а то су храна и метали. Где се налазила плодна земља ако не око ширег предела обала Панонског мора. Тако је и са металима, оним племенитим као што су злато и сребро и оних од којих се правило оружје и оруђе, из чувених рудника и топионица који су се налазили у источној Србији.

Навешћу све локације хронолошким редом од свих познатих и непознатих истраживача. Битно је напоменути да су на мапи узете у обзир што меродавније природне прилике стање из тог давног времена када је постојало Жуто море где је геохидролошки рељеф био другачији од садашњег. Такође, све ове локације базиране су на претпоставкама односно на теоријама самосталних истраживача. (Прилог 2.)

1. Тренутна локација Троје коју је открио Шлиман и једина која се налази у делу Мале Азије

2. Троја Салинаса Прајса која се налази у долини Неретве код места Габела. Ово је прва локација Троје која је измештена ван азијског континента,

3. Троја у околини Скадра, по теорији Слободана Јарчевића,

4. Троја на Авали према тврдњама румунских историчара и македонског истраживача Владе Павлова,

5. Троја у Великом Трнову у Бугарској према теоријама бугарских историчара,

6. Троја у околини Хецег Новог према тврдњи Марина Ђурашина,

7. Троја у Рушњу према теорији Илије Огорелице

8. Троја у Мотовуну на Истри по теорији Ведрана Синожића,

9. Троја на ушћу Марице у Егејско море према теорији Ранка Бошњака,

10. Гундулићева Троја у долини Јужне Мораве према теорији Горана Благојевића

и још много других.

Питање је да ли је неко од нас открио макар приближну или тачну локацију Хомерове Троје, узимајући у обзир сваки детаљан и тачан рељефни, климатски, геостратешки и етнички опис којег је Хомер навео у свом епу Илијада или смо сви оманули. Могуће је и да смо сви ми пронашли по неку Троју јер је било више назива места са истим именом а можда је Троја била назив за много ширу територију као што заузимају геополитичке територије садашњих држава. Можда је мит о Троји само фикција или персонификација неког природног процеса који се десио или је најчувенија прича о Тројанском рату и Тројанском коњу само метафора о пропасти једне моћне цивилизације или културе каква је била Винчанска коју су уништиле дивље хорде са југа Балкана које данас зовемо јединственим именом Грци. 

 Епилог свему укратко наведеном, ако је Гундулић знао за локацију Троје, у том случају, он је описао само њену ширу област. Једини сам од свих истраживача где нисам навео тачну одређену локацију града већ навео ширу област. Тачно место локације древног града Илиона није наведено јер је то просто немогуће бар што се тиче тренутне ситуације у ширем смислу значења. Осим што сам пролазио том трасом, никада нисам обишао то подручје. Постоје многи археолошки локалитети на том подручју од којих су многи из периода славне Троје међутим, до сада ништа конкретно није поводом тих истраживања урађено. За тако грандиозан и веома озбиљан пројекат потребно је много труда, времена, материјалних средстава и прегршт информација као и теренског рада. Садашњу локацију Шлиманове Троје и данас испитују стручни тимови из целог света и још увек нису дошли до адекватних чињеница а по свему судећи и неће.

Као прилог овом тексту, једна моја објава са Фејсбук странице ЕЈА - Колхида - у златној долини Пека, у виду опсервације о потрази за Тројом.

    "Потрага за митском Тројом је исто што и потрага у будућности за неким несталим земљама из овог периода као што је то пример за Совјетски Савез или Југославију. Оне су се распале у геополитичком смислу и у војном савезу где су неке земље задржале своје територије у претходним својим границама, многе су се прошириле на територије туђих земаља док су поједине оскрнављене попут Србије и Русије услед стварања тог савеза са осталим околним земљама.
Што се тиче Југославије, замислите ситуацију за неких 3000 година у будућности где су се у међувремену издешавали многи природни процеси који су у некој мери изменили рељеф читавог региона, где је дошло до ратова великих размера који су променили политичке, друштвене и државне прилике са променама граница и великим сеобама народа које су уследиле услед свих поменутих немилих догађаја, где су настале неке нове земље са новим називима. Занима ме, на који начин ће археолози открити где се налазила Југославија?" Исте неприлике су се издешавале и у давној прошлости те је ако не иста онда слична судбина задесила Троју и остале тадашње битне центре старог света". 

Такође као додатни прилог и видео материјал на Јутјуб каналу Одисеј68 под називом:

"Откуд сидра у Јужној Морави"