СТАРОВЕРСКИ СРБСКИ ХРАМ У СЛУЖБИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

    Недалеко од Жагубице у срцу Хомоља, налази се Тршка црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице (раније светом Николи) и припада манастиру Браничевске Епархије Србске православне цркве. За ту цркву знао сам да постоји и где се налази али никада нисам имао прилике да је обиђем све до лета 2017. године када сам са супругом путовао за Бор кроз Жагубицу (преко Црног врха). Када смо пролазили поред цркве супруга је инсистирала да је обиђемо јер је у тој цркви крштена још док је била беба. На први поглед, црква делује доста стара и јасно су уочљиве преправке у дограђивању на каменим зидовима. Неколико метара испред главног улаза у цркву налази се предулаз или предпростор који је очигледно био спојен са садашњом просторијом цркве. Видни су остаци темеља и пода од камена што говори да се ради о некаквом срушеном објекту док се на његовом улазу налазе делови савршено обрађених гранитних стубова који су оивичавали некадашњи улаз у храм који је са постојећом просторијом цркве био знатно дужи од садашње цркве.   (Прилог 1.)

Изнад улазних врата истакнуте су две симетричне камене конзоле са Грифонима симболиком која не припада хришћанском божанству. (Прилог 1. и 2.) То је био први знак да црква није изграђена према класичним хришћанским стиловима градње и пратећим знамењен какви су заступљени барем код нас у Србији. Кажу да припада Рашкој школи градње православних храмова али зашто баш Рашкоj у сред Хомоља и шта се подразумева под појмом Рашки стил. Пре него ли сам ушао у цркву обишао сам је около и приметио доста тога што ме је у први мах збунило јер су на зидовима у меком камену уклесани знаци и фигуре са чудним флоралним, зооморфним и соларним цртежима које до тада нисам видео да се налазе ни на једној православној цркви. Сва та обележја заинтригирала су ме и навела да мало кренем у истраживање. После свега коначно сам схватио од када потичу и шта представљају сви ти симболи и урезани цртежи и како је настао такозвани Рашки стил.

Прилог 1.

Као прво, Грифони су митска бића са телом лава и са главом, крилима и канџама орла. У књижевности први пут се помињу код Хесиода, док их је детаљно први описао Херодот у првој половини 5. века пре нове ере као чуваре богатих налазишта злата од Арисмапана једнооких чудовишта. (Каква коинциденција! Чувари богатих налазишта злата су постављени баш на храму који се налази на месту између Пека и Тимока две златом најбогатије области у Европи. ). Међутим, вешто је смишљено њихово прикривање од стране хришћана где се каже да симболизују апостоле Луку и Матеја што наравно нема никаквих веза поменутих апостола са грифонима. Јужни грифон, држи у канџама главу анђела, док северни, увученији, у предњим канџама држи главу овна, а у задњим главу човека. (Прилог 2.)

Прилог 2.

Сигурно је да грифони представљају симболе божанства старе србске вере и претпоставља се да симболизују самопроглашеног бога Сербона односно Серба Макаридова србског јунака, освајача и оснивача другог србског царства, који је владао после Нина Белова. (Прилог 3.)  Он је у велики освајачки и ослободилачки поход кренуо из Рашке. Његов лик и дело преузели су грци од кога су мистификацијом створили свог хероја Херакла а римљани Херкулеса који је приказан мало другачије од оригиналне србске верзије, са лављим огртачем на глави који рукама убија лава или змију. (Прилог 3.A) 

Прилог 3. 

Прилог 3.A

Испод грифона на каменој плочи која чини горњи део улаза издваја се исклесана лоза, која излази из уста змајева с леве и десне стране подножја и спаја се у главу на врху улаза. Изнад портала исклесана је скулптура двоглавог орла и видно оскрнављено место нечега што се ту налазило. (Прилог 4.)

Прилог 4.

На каменим зидовима цркве налазе се многи симболи предхришћанске религије који су урезани у меки камен сигу и међу њима цртежи са мотивима јелена. (Прилог 5.)  (Јелен има значајну улогу у србској митологији и о томе је писао др. археологије Драгослав Срејовић).

На задњој страни цркве иза олтара на висини негде око 3 метара урезана је чувена Перуника која симболизује бога Перуна. (Прилог 5.A)

Прилог 5.

 Прилог 5.A

Иначе, црква је већим делом сазидана од меког камена сиге који је довлачен из оближњег каменолома. Не зна се када је храм подигнут али је сигурно да је крајем 13. века на темељу и зидинама старог храма подигнута хришћанска црква за коју се не зна ко је био ктитор.
Црква се налази у месту које се сада зове Тршка у некадашњем насељу Трг. 2023. године, вратио сам се у ту цркву и овог пута истраживао сам етимологију назива Трг и имао среће у проналажењу саговорника који је и приповедач народног усменог предања од кога сам чуо следеће; "Некада давно постојао је древни велики град Хомољ(е)      Ом-ол(е). Град је у свом постојању претрпео неколико разарања што природних што од разних битака. Једино место које је остало нетакнуто био је трг односно отворени брисани простор на коме нису били изграђени објекти. На њему се одвијала трговина и остала велика дешавања (сличан простор садашњим великим трговима, бувљацима, вашариштима, продајним ауто плачевима... итд). Пошто су готово све куће биле срушене од неког задњег разарања, народ који је преживео сва та немила дешавања и они који су одлучили да остану и даље ту да живе, основали су мање насеље управо на том делу града. По његовој некадашњој намени ново насеље доби име Трг. Трг је у средњем веку био економски и културни центар Хомоља све до 19. века када се тежиште премешта у насеље тадашњег назива Загубица које гласи, место где се нешто загубило (изгубило). Жагубица, садашњег назива спада у старија Хомољска насеља, иако се под овим именом помиње тек 1735. године".

Што се тиче саме цркве, до садашњег изгледа, очигледно је да је претрпела многе измене приликом рестаурација и дограђивања и званично припада Рашком стилу изградњи православних цркви. Како и не би када су све те цркве у Рашкој области сазидане на темељима и зидинама ведских храмова који су били посвећени првобитним србским боговима или само једном богу Сербону. 

Ето одговора на често постављено питање; Где су се налазили храмови старе србске вере?