ФАЛСИФИКАТИ КУЧАЈСКИХ ПЛАНИНА

 

  

    Познато је да су прекретницу у стварању подметнуте лажне античке историје имали старогрчки историчари. Данас, по истом сценарију исто то раде историчари из нашег окружења као и поједини домаћи самозвани истраживачи који упорно покушавају да веома дугу и бурну историју Србског народа опет изместе из Србије. Један од безброј примера је топоним односно ороним Кавказ а према најновијим изјавама појединих домаћих истраживача, дошао је ред и на Карпате којима такође додељују лажну улогу Кучајских планина.

У овом тексту објасниће се оригинална етимологија и географски положај латинског назива оронима Caucasij scopuli или Caucasus mons који у ствари није ништа друго него латински израз за Кучајске планине и доказати да се ради о вештом фалсификату античких историчара и појединих домаћих самозваних истраживача.

Кучајске планине припадају јужном Карпатском - северно Балканском планинском масиву ако се узме у обзир природна граница раседа Ђердапске клисуре. 

Етимологија Карпата потиче од речи "карпате" коју су користили Дачани, што значи "стеновите литице" или "оштри врхови планина". У митологији, Карпати су названи Рипеји, Рипејске планине у времену када је постојало ткзв Панонско море.

На мапама је тачно наведен и означен положај Рипејских планина а у тексту објашњења стоји;

    "Велика река звана Океанос потамос, (грчки назив, река океан или река океана - река која је настала од некадашњег Панонског мора или Жутог језера како су га звали наши преци или пак Сарматског океана како су га звали поједини антички историчари), обухватала је потез од ушћа до изласка из Ђердапске клисуре) надирала је из удаљених крајева (Есхил, Пром. в. 284), и текла је према Понту (Панонска депресија) са запада на исток; затим је прешла уске теснаце Рипејских планина или Карпата (Орфеј, Аргон. В. 1080. 1123; 1201)-  Рипејске планине су планински венац који је, по античким ауторима, опасивао тадашњи север Старе Европе. Центар Старе Европе било је Балканско полуострво, место где је никла прва европска цивилизација око Лепенског вира као и у то време напредна цивилизација која се данас зове Винчанска култура, где је формирала многе веома опасне дубоке вирове који су са неколико великих водопада чинили велику препреку за било какву пловидбу(Ђердапска клисура). Близу Рипејских планина и реке Истар, (река Истар или Иштар сматра се доњим током Дунава, који се простире од излаза из Ђердапске клисуре код Кладова до ушћа у Црно море) живели су Агатирси (Р. Авиенус, Десцр. Орб. в. 455). Океанос потамос након што је напустио стрмоглави мореуз кроз Рипејске планине наставио је свој ток кроз долину  (Орфеј, Аргон. в. 1079), где се налазила равница са пространим пашњацима. Ту су живели најправеднији људи (Ибид. в. 1136) и бројна пастирска племена Скита, Хиперборејаца, Гета, Сауромата, Синда, Аримаспијаца ... итд."

Када је реч о називима топонима који су представљали важне културно историјске симболе неке су копирали и модификовали док су остале преименовали на њихове језике.

Међутим, због дословне немогућности изговора копираних топонима са србског на грчки језик дошло је до гласовних а самим тим и писаних промена управо због прилагођавања србских речи на њихов језик, латински и остале језике античког света. Такве преображене србске речи су у суштини етимолошки необјашњиве што нам јасно указује на њихову веродостојност.

Абрахамова мапа на којој је приказана удаљеностова два планинска масива

 Типичан пример, једног лоше копираног топонима тачније оронима србског порекла приказан је на чувеној Абрахамовој мапи из 1606. године. Овде су јасно назначена два оронима истих натписа на латинском писму, Caucasus mons и Caucasij scopuli. Аналзираћемо који од њих садржи оригиналну етимологију. Када би спојили ова два превода у једну целину добили бисмо следеће значење; планина Кавказ чији се стеновити врхови налазе хиљаду и шесто километара даље у срцу Балкана!? Очигледно је, да у називу или у преводу ових оронима примећујемо извесну нелогичност са аспекта географског положаја ова два планинска масива. 

Званичан превод ова два оронима

Оно што је веома интересантно на овој мапи, је начин на који је Абрахам приказао чувену древну земљу Колхиду. Мапу је назвао Аргонаутика на којој је приказао могућу путању Аргонаута у потрази за златним овчијим руном којег су нашли у Колхиди. Пошто се Колхида налазила у центру збивања и земља која је била богата природним богатством, Абрахам је из само његовог знаног разлога, Колхиду приказао готово неприметну поставивши је на самом запећку мапе. Питање је, зашто?

   Планински масив, назива Caucasus mons -- Кавкаска планина, која се простире између Црног мора и Каспијског језера, представља природну границу између Европе и Азије. Кавказ није само назив подручја кавкаских планина већ и крајева северно и јужно од њих. Име је латинизована форма античког грчког назива "Каукасос" који у суштини нема никакво етимолошко значење те је порекло оваг грчког назива повезано са старим иранским називом "кап ках" који значи "велика планина". Овај назив је сумњивог порекла зато што би сигурно био додељен макар сличан назив једне од многобројних планина у Ирану. Осим овог старо иранског порекла назива, ни у једном од језика народа на чијој се територији налази овај планински масив, као ни у грчком и латинском језику, назив Кавказ нема никаквог етимолошког значења. Самим тим, долазимо до чињенице да је ово име планине ипак копија неког другог оригиналног назива. Којег?! 

   Други ороним је удаљен 1600 км. и налази се на централном делу Балканског полуострва у источној Србији са натписом - Caucasij scopuli -- што у званичном преводу значи - кавкаске стене. Овај ороним итекако има своје порекло и тачно одређено значење у називу. Основу речи чини латински израз - Cauc - који је изведен из старе србске речи - Куч -. Пошто у латинском писму не постоји слово "Ч" као и због немогућности изговора оригиналне србске речи, дошло је до гласовне и писане промене у латинску форму. Тако да је од израза Куч настао Cauc, са латинским изговором - Каук или Каувк - што је такође примењено и у форми присвојних придева, Кучајскa - кучајскe - кучајски - кучајско у - Caucasij - са изговором, Каукас-и или Каувкас-и.
Порекло назива Куч потиче из старог србског глагола за израз - куцати, куцкати.

   До данас, у безброј наврата, научно истраживачким радовима која су обухватала археологију и геологију, јасно су аргументоване тврдње да се у источној Србији налазе пра почеци рударства и металургије.

Удаљеност првих насталих рудника од неолитске насеобине Лепенски вир

   У области где су се налазили древни рудници руда племенитих метала као и топионице и ковнице широм ове области, у континуитету су одзвањали звуци алата вредних радника који су ударали у стене копајући тунеле у окнима и поткопима као и у топионицама и ковницама где су исте руде прерађивали и обликовали. Због своје професије и ономатопеје тих звукова које су производили у виду куцања, куцкања, народ им је доделио име, можда чак и у шали, Кучи. Тај израз је остао у народу као јединствени назив који се највише употребљавао за копаче руда. Негде крајем средњег века израз Куч је преименован у назив Рудар и тај термин остао је у употреби до данас.

 Пронађени алати у виду батова за ископавање који су користили древни рудари 

Од основног облика именице Куч као и по рударима односно Кучима који су у то време били настањени у месту где су се налазили први рудници, настао је назив најстаријег рударског места у Европи, првобитног имена - Куча - да би новијом изменом у додавању суфикса - ина - постала Кучаина, данашња Кучајна. У тумачењу на садашње изразе, Кучајна је у ствари, место Рудара или Рударско насеље.
У литературама, поготово у оним које описују рударство и металургију у Горњој Мезији из времена римљанске владавине, наилазимо на латински облик имена за Кучајну која је написана као Cauciana, Cuciaina. Данас, место на коме су се налазили ти древни рудници познато је као Мајдан Кучајна. Рудник је уз учестале прекиде рада, последњи пут на кратко време поново активирао богати аустроугарски индустријалац Феликс Хофман, крајем друге половине 19. века. Пошто се није прославио са количином ископаног злата и сребра убрзо га је затворио. Чувена је она његова изјава при одласку из Мајдан Кучајне, " Овде је одавно све откопано". Време када се рудник први пут отворио је непознато. Не постоје никакви писани или усмени подаци о томе када и ко је први почео са копањем злата и сребра. Старији мештани Кучајне на то питање одговарају, " Од када је света и века у руднику се копало. Само онај ко није владао овом земљом тај није тражио благо у том руднику". 

Улаз у један сачуван поткоп у Мајдан Кучајни

По имену Кучаина, добило је назив новостворено место Кучеу (првобитни назив) садашње Кучево које се налази надомак Кучајне. Иначе, Кучеву су кроз историју често мењани називи у зависности који су туђински народи владали овом облашћу, наравно због експлоатације богатих природнх ресурса као и стицајем осталих разних околности. У времену пре владавине римљана Кучево се звало Гудуска односно Гудускум за време њихове владавине.

Може се рећи да је новонастало насеље Кучево, у ствари, дете Кучајне. У Кучајни су се налазили рудници и рудничка насеља док је Кучево било као садашњи облик административног центра, рударско и трговинско место где су првенствено живели трговци, занатлије такозвани златари и виши сталеж. 

Како се рударство ширило по читавој планинској области, на коме су се отварали нови рудници, тај планински предео назван је Кучаи, садашњи планински масив Кучај. 

Латински назив оронима Caucasij scopuli значио би, Кучајске планине или још прецизније слободним тумачењем; -- Рударске планине или стеновите Рударске планине. Познато је да су Кучајске планине по конфигурацији веома стеновите као што су стеновити скоро сви Кучајски врхови.

Једна од стеновитих Кучајских планина. На слици је Борски или Велики Стол

   Овај ороним је од изузетне важности јер се у његовом подножју налазила земља коју је Бог подарио природним ресурсима где су најзаступљенији, злато, сребро, бакар, гвожђе, олово и остали племенити метали. Пра назив ове богате земље је Еја, у неким литературама се може наћи као Ија и Аја, коју су у својим делима помињали старогрчки песници Есхил и Пиндар. Назив Еја помињао се све до краја 5. века старе ере када су грчки историчари из тада непознатог, сада већ знаног разлога, променили назив у Колхида. Етимологија назива Еја до данас је непозната као и називa Колхида који се тумачи више као асоцијација него као значење.

   Разматрајући податке о прапочецима и развоју рударства старога света, готово у свим списима и мапама, помиње се најстарија и најбогатија област која се налази у источној Србији а датирано време почетка рударења процењује се на преко 7000 година. 

   У земљи, на југоисточној обали Црног мора у Грузији за коју се тврди да се налазила древна Колхида, нису и нe постоје појаве озбиљнијих количина злата. На том простору налазили су се древни рудници бакра и олова који су настали пре 3000 година док је количина злата била у безвредно малим количинама тако да није било потребе за његовом експлоатацијом а камоли за трагањем у рекама испирајући га помоћу овчијих руна. Са тиме у вези, Аргонаути и ако јесу допловили до те земље на обали Црног мора, сигурно је, да нису пронашли оно због чега су кренули у извидничку мисију. Земља злата, односно златних овчијих руна налазила се 1600 км. далеко у срцу Србије тада центра Старе Европе управо онако како је Абрахам поставио у средишту његове мапе коју је обележио упадљивом розе бојом.

Златни Пек

   Река Пек, је у то време, била једина позната река која је у свом току носила злато. Народ који је живео у долини златоносне реке, поред многобројних рудника злата трагао је за златом и у рекама којег су одвајали од шљунка прастаром методом помоћу овчијег руна. Традиција испирања злата одржала се све до данас само у нешто модернизованој форми алата.

Приказ прастарог начина испирање злата овчијим руном

   По причама из народног усменог предања из овог дела Србије, каже се и тврди да су управо овде Аргонаути нашли дуго тражено златно овчије руно. Оно је настало од више пута употребљаваног једног руна у испирању на коме су остале заробљене ситне честице злата у облику прашине које нису могле да се одвоје од густих длачица руна. Аргонаути су једно такво руно украли и донели свом краљу као доказ да су веродостојне гласине о томе да земља злата ипак постоји. Недуго затим, грчка војска је окупирала читаву ову област и експолатисала све њене богате ресурсе на првом месту злато у рудницима и Пеку као и у његовим притокама. Из тих дана грчке окупације река Пек носи грчки облик имена, Рékos што значи - овчије руно - док су златоносну област назвали - Chrysovehia - у преводу - Земља злата или Старозлатија по истраживањима аустроугарског путописца Феликса Каница.

У једном пасусу текста латинског аутора наилазимо на још један адекватан пример латински модификованог облика оронима "Caucasi" где пише; Thracum incunabula in montibus Caucasi quaerenda funt, што у званичном преводу значи; Колевке Трачана треба тражити у планинама Кавказа. Међутим, проблем је тај што се древна Тракија није налазила на територији Кавказа. Тракијска постојбина је Хелм односно Балканско полуострво чија је територија обухватала, појас од реке Дрине до обале Црног мора и од Карпата до Егејског мора које се некада звало Трачко море. Тачан превод овог латинског аутора гласи; Колевке Трачана треба тражити у планинама Кучаја.

   Главни разлог због чега су старогрчки "писмењаци", фалсификовали овај ороним је, прикривање тачне локације ове богате земље Еје или Колхиде која представља претечу у области рударства и металургије и као таква чинила је важан фактор у развоју садашње европске и светске цивилизације. Грци су фалсификовањем историје стекли репутацију и епитет напредне цивилизације на чијим је темељима настао садашњи свет.

Из свега наведеног, можемо констатовати веома битну разлику између ова два оронима; 

Планина Кавказ свакако је имала важну улогу у историји али превасходно у смислу њеног симболичног географског положаја између истока и запада која се налазила на ветрометини путева многих народа, док се на Кучајским планинама стварала цивилизација.

    Абрахам је највероватније био упућен у старогрчке манипулације историјографијом те је на овој мапи веома упечатљиво указао на макар једну од дугог низа многобројних њихових подвала.

Као прилог тексту детаљније објашњење на YouTube каналу Одисеј68,

назив видеа; 

Златна грозница у долини Пека