ДОЛИНА ПЕКА КОЛЕВКА ЗЛАТНОГ ОВЧИЈЕГ РУНА

ЕЈА

- КОЛХИДА -

У ЗЛАТНОЈ ДОЛИНИ ПЕКА

Златни Пек

  Легенда о Златном овчијем руну односи се на пра почетке рударства и металургије и као метафора симболизује земљу богату племенитим металима нарочито златом. 

Пек је у давна времена био једина позната река која је у свом току као и у притокама носила злато кога је народ сакупљао помоћу овчијих руна.

 Златно руно је настало од овчијег руна које је служило као део алата за испирање злата. Народно предањe каже да су злато у Пеку откриле жене које су током прања овчијих руна за даљу обраду приметиле ситне сјајне честице злата које су остале закачене у руну. Када је откривено да се и у Пеку налази злато народ је похрлио у потрагу користећи овчија руна као главни алат. Овај начин експлоатације злата показао се као изврсна метода која се масовно употребљавала дуги низ векова све до данашњих дана. Приликом испирања, већи делови грумена злата би се одвојили од руна док би најситније честице у облику златне прашине остајале у руну и тако од више пута обнављаног процеса, руно је постало све златније управо због тих ситних златних честица. Тако је настало Златно овчије руно. 

Испирање злата овчијим руном

  Пралишта су се налазила узводније од садашње локације Кучева тачније од древног града Кучеу-а односно Гудускума који се налазио на левој обали Пека на супротној страни реке од садашњег Кучева. Од времена када се почело испирати злато тај део се звао Златна пралишта све до пар година после завршетка другог светског рата, када је именица "Златна" по тада комунистичкој директиви морала бити уклоњена. 

Преименовали су у назив само Пралишта, како би избрисали све трагове претходне монархистичке власти династије Карађорђевић јер се управо у овом делу Пека 1940. године зауставио и престао са радом багер фирме "Глоговица - Нересница АД " у власништву Ђорђа Вајферта и већинског власника краља Александра I Карађорђевића. 

Некадашња чувена Златна пралишта на Пеку. Место где је рођено Златно овчије руно. Овакав начин прања веша задржао се све до седамдесетих година прошлог века

Тадашњи функционери локалне власти, вероватно уз директиву са врха државних институција, из неког само њима знаном разлогу, строго су забранили оснивање завичајног музеја. Све што је од старина ископано у Кучеву и околини, налази се у музејима других градова као што су Пожаревац, Мајданпек, Велико Градиште, Бор, Београд и Жагубица. Оно што је од непроцењивих вредности, како материјалних тако и по веома дуг и богат историјат овог дела Србије, краси поставке богатих колекционара антиквитета широм западне Европе и Америке који трговином и на разним аукцијама зарађују баснословне своте новца које достижу вредност и до неколико милиона долара. Богате се на рачун праисторијских и античких оставштина из Србије. 

Багер "Ведричар" тада други по величини у свету, први се налазио у Индији. Катарка овог багера се спустала 11 метара у шљунковито корито Пека.

 Пре тога, у овој области тачније у делу који се данас зове Мајдан Кучајна налазио се прастари рудник злата и сребра где се експлоатација вршила икопавањем у брдима. За овај исконски рудник не каже се узалуд "Само онај ко није владао овом земљом тај није копао благо у овом руднику". По Кучајским брдима још увек могу се видети остаци неких од прастарих поткопа и окана.

Остаци некадашњих рударских окана и поткопа у Мајдан Кучајни

Често се у јавности спекулише са термином "Златно руно" те поједини сматрају да оно представља зодијачки знак и повезују га са космологијом и астрологијом. Други су пак уверења да се ради о тајним древним златним таблицама на којима су исписана сва знања о напретку човечанства док остали су мишљења да се ради о некаквом митском крилатом златном руну ... итд .... Могуће је да постоје приче и о таквим врстама Златног руна, међутим, те бајке немају апсолутно никаквих додирних тачака са алатом помоћу кога су моји преци вадили злато из Пека.

Аргонаути

Из разних прича народног усменог предања, у једној се говори о крађи златног руна у којој се каже да су управо овде дошли "морнари са југа" (односно, у оригиналној верзији каже се; дошли су из правца одакле Сунце најјаче сија, што значи са Југа) и украли најзлатније овчије руно које је било у власништву краља. Краљево златно руно налазило се на врху литице брда које се данас зове Јелена стена и тако окачено на храстовом дрвету у Светом лугу бога Дајбога (грчки еквивалент бог Арес, римски бог Марс) и представљало је симбол богатства овог места и највероватније се користило у магијско - религијске сврхе око кога су се изводили одређени ритуали.

Интересантна је подударност ове србске легенде која је идентична са причом из ткзв грчке митологије. Са србске стране, из прича народног усменог предања, потврђује се крађа златног руна која осликава место где се налазило, његову сврху, како је настало и да су га украли морнари са далеког југа. Док легенда из ткзв грчке митологије говори о; томе да су то били Аргонаути на челу са Јасоном, о њиховим путешествијама и о разним догађајима као и о актерима и начину крађе Златног руна.

Очигледно је, да је Јасон као вођа Аргонаута, по грчкој легенди кренуо у извидничку мисију односно у потрагу за земљом злата коју су уз велике потешкоће пронашли. Као доказ да таква земља заиста постоји, било је потребно донети свом краљу на увид златно руно како би потврдили веродостојност гласина да земља злата ипак постоји. Наравно, вратили су се са валидним доказом односно са Златним овчијим руном које су, по легенди, отели лично од краља код кога су били угошћени. Недуго затим, Јонци, Јоњани кренула су у освајање читаве ове златоносне области и експлоатисали богате природне ресурсе. 

Чести освајачки походи на древну богату земљу Еју

Легенда о крађи златног овчијег руна је прича о почетку освајања народа са југа Балкана Јонаца и њихових стварања колонија у областима које су богате природним рудним богатством у источној Србији. Уједно, они су били међу првим освајачима који су окупирали овај део Србије. То се десило у времену читав један век пре Тројанског рата негде у 13. веку п.н.е. Из тог времена река носи садашњи назив Пек од облика "Πέκος" - Pékos са значењем - Овчије руно. Такође и место, од основног облика грчке речи "χρυσός" - Chrysós - (Крусос, крушо) Злато, назваше место - "χρυσοβέχια" - Chrysóvechia - што у слободном преводу значи - Старозлатија - док би србски изговор ове речи гласио Крушевица име којим се Кучево звало у средњем веку за време турске окупације. Више о Јонској присутности на поменутом простору истраживао је и о томе писао наш прослављени археолог Милоје Васић, пионир србске археологије.

 

Место на врху литице на коме је било окачено најзлатније, односно краљево овчије руно

Ова легенда, везује се управо за овај источни део Србије где је настала и као таква вековима се причала и преносила до данашњих дана где се и даље са интересовањем слуша али само код појединаца који су заинтересовани за историју родног места и читаве долине Пека. 

 Такозвани старогрчки историчари једном су успели да земљу златног овчијег руна Еју или Колхиду, како су је они преименовали, преместе из овог дела Србије. Данас, слушамо којекакве теорије од појединих домаћих самозваних "истраживача" који упорно покушавају да земљу Златног овчијег руна опет изместе из Србије на неко друго поднебље такорећи на месту где барем у та времена нису постојале никакве појаве злата а камоли да га је тамошњи народ сакупљао помоћу овчијих руна из река. Самим тиме не постоје ни легенде у том народу које би дале било какве назнаке да је тај предео био познат по злату, златном овчијем руну или о Аргонаутима.  

Епилог

 Древна земља Златног овчијег руна Еја - Колхида, налазила се тамо где је било злата а злата је увек било и биће у златној долини Пека.