ПОРЕКЛО ВЛАШКЕ МАГИЈЕ
У нашем народу постоје многи обичаји и традиције који се негују од времена примања хришћанства. Свима су познати хришћански обреди и обичаји али мало је познато да се у појединим крајевима Србије и даље негују обреди и обичаји који потичу далеко пре "доласка" хришћанства. Већина тих обичаја и обреда успешно су се одржали до данашњих дана у смислу примеса провлачући се уз хришћанске и као такви и даље се верно негују. Они су саставни део културе живљења поготово народа у источној Србији од којих су неки морбидни попут посмртних ритуалних обреда какав је Култ мртвих и магијског карактера који је познат као Влашка магија. У Култ мртвих спадају ритуални обреди, Откопавање, односно Усправљање покојника, Црна свадба и Разговор са мртвима или Русаље (Русаљке). Влашка магија садржи обреде као што су, врачање, гатање, бајање, црна и бела магија.
Детаљан опис о посмртним ритуалима такозваног Култа мртвих описан је у блогу на линку под насловом;
Пошто је рељефна конфигурација Кучајске области брдско - планинска, народ са овог подручја бавио се претежно сточарством и нешто земљорадњом. Међутим, пошто је бог обдарио ову земљу богатим племенитим рудама метала главна делатност, као и данас, била је рударство и металургија. На далеко су били чувени рудници злата, сребра, бакра, гвожђа, олова... као и златоносна река Пек са притокама који је у свом току носио и даље носи злато. Народ је те честице и грумење злата вадио методом помоћу овчијих руна. Управо због обилног рудног богатства, ова област вечито је била на мети других народа. Од овог посла тада се лепо живело све док једног лошег дана нису прекинули ту хармонију непознати гости са далеког југа. Исти ти гости које је лично краљ угостио у дворске одаје, украли су упаво краљево најзлатније од свих руна. Златно овчије руно поред тога што је представљало симбол богатства ове области служило је и у магијско религијске сврхе око кога су се изводили обреди и ритуали. Према легендама велику заслугу, више као жртва, у овој крађи имала је краљева лепа кћи Медеја (србски; Медана). У то време, магија је била основни део религије. Магијско религијски ритуали били су изузетно сурови и бизарни. Од живих тражене су жртве док се са покојницима изводили посебни ритуали, слични или исти као што се и данас примењују у обредима народа источне Србије. Од прихватања хришћанства доста је тога измењено али је ипак од тих обичаја остало до данас. Магија је тотално избачена јер се не подудара са догмом хришћанства али се задржала у форми индивидулног деловања.
Влашка магија вуче корене из древне Еје и још увек је актуелна
Пошто живим у овом делу Србије, био сам у многим приликама присутан на оваквим обичајима и обредима који су у великој мери распротрањени и представљају свакодневницу живота овог народа. Поједине Врачаре за себе тврде да им је знање магијских вештина дар од бога (од ког бога?) да су оне „изабране“, док остале тврде да је то у ствари учење односно стицано знање и искуство које се вековима преносило са колена на колено. Једном приликом сасвим случајно упознао сам једну врачару, жену у поодмаклим годинама, која је веома позната у овом крају. Разговорајући са њом распитивао сам се за неке податке који су ме одавно интересовали. Наиме, питао сам је одакле њој идеја да се бави овим занатом и од кога и када потичу сва та магијска знања. Она је одговорила, да се још као дете интересовала за магију и схватила је да је за магију "обдарена од бога". Каже, не може магијом свако да се бави. Учила је од своје претходнице и менторице и да су то много стара знања од народа који је живео на овом простору у времену којег не можемо ни да замислимо. На моја следећа питања, да ли можда зна о ком народу се ради и од кога је тај народ примио та знања, она је одговорила, (полуцитирајући њен одговор); "Тај народ су били наши далеки преци, ко би други?! Да је био неки други народ, сигурно не би нас учили оним што су они знали. Како су они могли да уче нас и на ком језику, сигурно нису причали нашим језиком. И тако од једног покољења на друго све до данас, та знања су остала сачувана и ми их, ето, и даље користимо". На моје друго потпитање није знала одговор јер сам очигледно тим питањем превазишао и њено знање и отишао толико далеко чак у сами искон времена. Можда су то Ведска знања која потичу из тих исконских времена!?
Међутим, постоји једна легенда нама свима добро знана која се вековима препричава у овом крају Србије као што је веома популарна и у такозваној грчкој митологији. Ова легенда не залази у сами искон времена али сигурно је да нам даје одређене смернице за доба и народ који је живео на овом тлу у далекој прошлости. Ради се о чувеној крађи златног овчијег руна од стране морепловаца који су дошли у овај крај Србије са далеког југа. Из ове легенде, вероватно, можемо сазнати одакле Влашка магија вуче корене.
Такозвана “ Влашка магија” којом се баве како Власи тако и Срби, има своје дубоке корене који се протежу до времена митске земље Еје (Колхиде) па чак и даље у прошлост. Не зна се ко је претеча тог контрoверзног заната али се зна да су се кћери краља ове древне земље, прелепа Медана, њена сестра Кирка, уосталом као и њихов отац краљ Ајет (Ејет) бавили магијом.
Већ је доказано да се богата златом древна земља Еја односно Колхида како су је грци прекрстили, налазила у источној Србији.
Медана, кћерка Хелијевог сина и краља Ајета и мајке Океаниде Идије, познатија је по афери око крађе златног овчијег руна. Као њена мајка касније се помиње богиња Хеката. Меданина домовина је митска земља Еја (Колхида). Такође, као и њена сестра Кирка, бавила се и исцелитељством а биле су и свештенице бога Ареса (Ареја) по грчкој митологији а по србском усменом предању, бога Дајбога. Медана је срећно и спокојно живела у предивној очевој палати све док у Еју нису дошли такозвани Аргонаути. Заљубила се на први поглед у Јасона њиховог вођу. Кад је Јасон затражио златно руно од краља, краљ је схватио намеру њиховог доласка и решио је да уништи странце. Он је Јасону обећао златно овчије руно али га је условио са готово немогућим задацима. Прво да ујарми Хефестове бикове и да посеје зубе Аресовог змаја. Тада је на сцену ступила Медана и одлучује да Јасону помогне својом магијом односно врачањем. Јасон је прошао све краљеве задатке али пошто је краљ био непопустљив Јасон је решио да отме краљево златно овчије руно опет уз Меданину помоћ што на крају и успева. Каже се да је Јасон лукаво искористио Меданину љубавну наклоност не би ли се дочепао златног овчијег руна.
Добар разлог зашто је битна ова легенда. Представља јасан правац порекла корена тих предхришћанских обичаја и обреда и још један упечатљив аргумент да се древна земља Еја налазила на овом простору Србије. Сада је већ сигурно да су неке од оставштине из тог доба бављење магијом као и посмртним обичајима. Да ли је само пука случајност да је управо овај простор популаран по наведеним обичајима. Зашто се ова, сад већ традиција одржала управо на овом простору а не у неким другим областима широм Србије и Балкана па и Европе. Можда одговор лежи у настањености племена и народа који су живели на тим просторима јер су сви имали своје културе и начине живљења. Свакако, из ових обичаја сазнајемо део културе народа који је живео у тим далеким временима барем на овом простору Србије.
Сигурно ћете наићи на много података везаних за магију и чаробњаштво где се описује да су те речи грчког порекла и да веровања и ритуали магијских својстава потичу из далеке Месопотамије и Египта. У научним круговима постоји подељеност што се тиче става свих магија које су данас познате. У једном делу влада општи скептицизам док остали су мишљења да магијске вештине потичу од Ведских знања, данас забрањених од стране хришћанске цркве.
Што се тиче космогоније народа источне Србије углавном се помиње само једно веровање о настанку света које каже;
Да је Бог створио земљу равну, без брда и долина. Сунце и Месец су слободно могли друговати као брат и сестра. Али једног дана, Сунце предложи Луни да се њих двоје венчају. Како је стално наваљивао, Луна на крају рече Сунцу да иде и пита Бога шта он о томе мисли. Након дугог већања међу божијим скупштинарима настала је велика свађа и нетрпељивост, и хаос припрети до тада уредном свету. Бог се наљути па узе Сунце и баци га према истоку а Луну према западу уз клетву: “Истим путем никада да не идете, никада заједно да не будете, да се никада више не видите и никада да не разговарате”. Затим на земљи направи брда и долине, створи шуме и планине а међу њима реке, језера и мора.
Митологија народа источне Србије занимљива је колико и старогрчка али богатија јер је мит стваран и од животиња, биља, природних појава па и од људи. Она је у сталној надградњи јер се и данас бележе појаве нових креација. Божанства и демони, било да су настала из природе или од живих људи, стално су присутна у животу и мисли се да утичу на судбину. Друга натприродна бића јављају се повремено пред одређене празнике и светковине, на млад месец, помрачење или на преласку из једног у друго годишње доба или на одређени позив врачара.
У прошлости, на овим просторима на подручју Балканског полуострва много тога великог и значајног се издешавало а данас од свих званичних података по разним енциклопедијама и осталим стручним списима, ништа се на нашем тлу није догодило и ништа не потиче са ових простора а из дана у дан сведоци смо откривања древних грађевина, предмета, скелета ... који припадају најстаријем народу и културама у свету. Уосталом некада је Балкан био средиште Старе Европе али многе иностране научне институције упорно оспоравају и прикривају неоспорну истину.
Филм о Медеји (Медани) и Јасону у времену када је напустила Еју и одселила се да живи на простору садашње Грчке и о суровости тадашњег света, можете погледати на Јутјуб каналу под насловом;
Medea starring Maria Callas 1969 Italian,
Коментари
Постави коментар