Аутор: Autor:

СРБИЈА КОЛЕВКА БОГОВА И ПРВИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА - Први део







   Садржај ове монографије представља допуњено издање претходног дела НОН ПЛУС УЛТРА - ДАЉЕ СЕ НЕ МОЖЕ, Херкулови стубови у кањону Демир капије

Састоји се од скупа легенди народног усменог предања, старогрчке митологије и истраживачких радова одговарајућих научних дисциплина.

   Легенде народног усменог предања, у глобалу више су фокусиране на реалистичнијим природним и друштвеним садржајима информативног карактера док се старогрчка митологија базира на персонификовању природних појава и процеса мистификованих у дела богова, полубогова и хероја. У суштини, тематика народног усменог предања и старогрчке митологије, везана је за догађаје истог поднебља и исте етничке групе народа. 
 Реално гледајући, свака легенда ипак остаје само пука прича ако није поткована јаким валидним аргументима. Зато, ова монографија представља опсервацију митова и легенди са научно истраживачким радовима из области палеогеографије, геоморфологије, хидрографије, геологије и археолохије. На бази свих прикупљених обрађених података, 
покушаће се барем приближно дочарати реални природни и друштвени догађаји из за нас још увек недовољно познатих давних времена. Поред поменутих узети су у обзир и сви остали адекватни извори података као што су:
--- валидни документи и записи у облику мапа, скица, књижевно епских и научних дела, као и
---  индивидуални налази древних предмета од стране мештана и разних истраживача који су откривени на поменутом простору а који такође спадају у валидне доказне елементе.

(--- Због техничких могућности монографија је раздвојена на два дела ---)

 У оба дела концизно су наведене хипотезе о променама и узроцима промена геохидролошких и друштвених прилика Балканског полуострва који су оставили неизмериво значајне трагове у историји човечанства. 

У првом делу представљени су природни процеси, настанак Панонског мора, његове трансформације у веће језеро, стварање реке Дунав сагледано кроз призму научно истраживачких радова, дешифровању легенди старогрчке митологије и прича из народног усменог предања.
Тема другог дела базира се на хипотезама о, некадашњем воденој вези између Панонског и Егејског мора односно о Хелмском пролазу, Дарданском мореузу, Гвозденој капији, траси пловидбе Аргонаута, Херкуловим стубовима као и о изградњи канала будућности односно повратку на некадашњу древну трасу пловидбе.







ПРВИ ДЕО


НАСТАНАК ПАНОНСКОГ МОРА, НЕСТАНАК ПАНОНСКОГ ЈЕЗЕРА И СТВАРАЊЕ РЕКЕ ДУНАВ


СТВАРАЊЕ ПАНОНСКОГ МОРА


   Претпоставља се да постоји известан број грађевина које још нису угледале светлост дана од времена њиховог уништења и препуштању на немилост природи из разлога што се налазе испод дебелог слоја земљиног покривача. Савременим методама истраживања као што је дубинско скенирање тла међу којима спада и Лидар технологија, показало је да се на тлу садашње Панонске низије налазе остаци древних мегалитских структура грађевина које су остале заробљене у дебелом слоју талога на дну некадашњег мора у Панонској низији.

Балканско полуострво због свог геостратешког положаја, повољних климатских услова, плодне земље и рудног богатства, често је било на удару освајача са свих страна света. Поред учесталих ратова издешавали су се и многи бурни природни процеси који су такође у великој мери стварали неприлике Балканским народима. Пошто су сви ови догађаји неповољно утицали на услове живота већег дела становништва, исти су били принуђени да напусте своја огњишта и потраже одговарајуће услове за живот на просторима неких других земаља европског и азијског континента. Ова кретања народа позната су као велике сеобе у временима пре нове ере. Један од тих епохалних природних догађаја је формирање и нестанак веће водене површине на тлу Панонског басена која је узроковала читав низ култно историјских догађаја. 






Данас знано као Панонско море, формирало се пре око 13 000 година као последица једне од планетарних катастрофа када се наша планета, из неког разлога померила за 23.5 степени северно од равни еклиптике. Тада се на тлу евроазијског континента створио огроман глечер чије су јужне границе у европском делу били планински масиви Алпа и Карпата. 

Исечак из дневне штампе. Етимологија хидронима, потиче од наших далеких предака који су очигледно живели у епохи постојања мора те отуд и информација о његовом изгледу самим тиме и називу


(--- У тексту, због лакше идентификације, користићемо србске хидрониме као Панонско море и Жуто језеро ---)

Услед климатских промена које су довеле до пораста температуре на глобалном нивоу дошло је до отапања глечера. Са простора садашње средње Eвропе стварале су се реке које су се уливале у велику Панонску депресију која се константно пунила водом што је резултирало стварању веће водене површине. Са све већим порастом нивоа воде новостваране водене површине, реке су скраћивале своја ушћа. (Прилог 1.) 

Прилог 1.  Мапа геохидролошког института из Немачке, на којој су приказане последице отапања леденог покривача. А и B - стварање водених површина, Панонског мора и језера и садашњег Црног мора.  C - водена веза Панонског мора са садашњим Егејским морем. X - Јадранска депресија као мањи залив који се протезао до садашњих острва Мљет и Ластово. Y - Црноморска депресија без водене површине на којој се данас налази Азовско море, Босфорски мореуз, Дарданеле и Мраморно море биле су сувоземне копнене области. 


Новостворене реке су у својим токовима носиле честице површинског слоја хумуса из равничарских области које су се мешале са кречњачким ситним материјалом, песком, којег су носиле реке из брдско-планинских предела. Због таквог садржаја мутне воде и талога који се таложио на дно, водена површина добила је жуту, тачније транспарентну окер боју.  (Прилог 2 и 2А.)

Прилог 2.  Попречни пресек земљишта на Костолачком угљенокопу. Жути слој талога дна на неким местима се наталожио неравномерно тако да је на појединим местима дебљине и до 30 метара

Прилог 2.А  Изглед попречног пресека слојевитог састава дна мора таложењем глине и песка 

 Формирана водена површина код нас позната као Панонско море у литературама балканских народа помиње се и као Кроново, Сарматско, Карпатско и Сербско море. Једино се не зна да ли се хидроними, Жуто и Атланско море односе на период док је ова водена површина била море или су ти називи додељени или остали исти када је дошло до трансформације мора у велико изоловано језеро. Ова водена маса, односно море, садржало је одређени ниво салинитета јер је била повезана са садашњим Егејским морем које се у далекој прошлости звало Трачко или Бело море, Беломорје. (Прилог 3.)

Прилог 3.  Најреалистичнији изглед геохидролошких прилика Балканског полуострва из времена постојања Панонског мора. У тим временима Црно море било је изоловано слатководно језеро, све до 3500. г.п.н.е. са знатно мањом количином воде од садашњег нивоа. 

Са све вишим порастом нивоа водене масе у Панонској депресији, вода се преливала ка делу који је био исте или незнатно више рељефне конфигурације. У то време, водена маса је отицала ка југу Балканског полуострва све док се није спојила са водом из Медитерана односно са Егејским морем. Садашњи највиши надморски ниво тла у Моравско-Вардарској долини који обухвата предео у Прешевској котлини износи око 450 метара док је у прошлости био много нижи. Највероватније је ово место била тачка прелива воде Панонског мора и морала је бити највише на 135 м.н.в. како би вода прошла ову природну препреку. Претпоставља се да је ова тачка била још нижа управо због тектонског уздизања тла у времену процеса формирања Панонског мора. 
Наиме, акумулација воде, ширећи се, нашла је своју идеалну тачку прелива и на тај начин је задржавала свој формирани константни ниво. 
Као последица стварања огромне водене површине, многа насеља као и велики мегалитски комплекси били су потопљени. Тај процес одвијао се споро али довољно да у извесном времену потопи све што се налазило на том подручју. Народ је напустио потопљене домове и потражио нова уточишта на безбеднија места, на другим територијама или на врховима околних планина. На ово нам указују чињенице да приликом сваког дубљег ископавања тла или услед разних ерозија земљишта као и у самом слоју песка који представља талог дна мора, откривају се остаци грађевина из још увек недовољно истраженог временског периода. То би значило, да је на том простору био развијен живот људских заједница у временима:
--- пре настанка леденог доба, 
--- у времену постепеног отапања ледњака услед чега се још увек нису створиле веће реке као ни велика водена површина у Панонској депресији. Ова теза је ипак мало дискутабилна јер је мала вероватноћа да би се ико насељавао и изграђивао своје домове на подручју које се потапа, или
--- у времену када се већ створила стабилна водена површина односно море. Ова теза је логичнија и прихватљивија. На већ формираном геохидролошком облику рељефа могло се изграђивати и живети. 

По хронологији историјских дешавања, настанак Панонског мора је значајан историјски догађај који је забележен и сврстан у један од већих потопа који је задесио ондашње човечанство у овом делу света. 




Најинтересантније јесу легенде из народног усменог предања које зачуђујуће веома прецизно описују хидролошка стања у тим исконским временима а која су стицајем околности потврђена од стране науке. Из легенди сазнајемо које су све области биле под воденом површином. Легенда о настанку назива села Триброде, даје нам јасан увид у некадашње стање хидролошких прилика и описује догађај из времена постојања Панонског мора. [*1]  Такође, легенда демантује све досадашње теорије једног дела научника по којима је Панонско море нестало пре више стотина хиљада или милиона година. Наравно, ове научне тврдње биле су засноване на пуким претпоставкама све до пре четири деценије када су извршена прва озбиљна истраживања Панонског басена где су резултати истраживачких радова показали неку сасвим другу слику од свих претходних. Наиме, узимајући у обзир сав прикупљени материјал са различитих терена са којих се сматрало да се простирало море, анализе Аустријских, Мађарских и Румунских стручњака су показале присутност одређене количине морске соли у земљишту. Поред ових налаза пронађени су фосилни остаци морских и слатководних животиња као и многих шкољки. Оно што је најбитније и што је изненадило све тимове стручњака су резултати анализа утврђене старости свих узорака. Датирање се креће од 7 500 до 13 000 година што се савршено уклапа у токове природних дешавања у овом региону што је у нашем усменом предању забележено. 

Прилог 4.   

У легенди се помиње Царев град (садашњи Царевац), затим место где су били усидрени бродови коме је додељено име Триброде као и тачан опис географског положаја које се налазило на ушћу Звишког залива на чијем се крају некада налазила велика лука.  (Прилог 4.) На основу распрострањености залива до крајње тачке, односно до луке, израчунат је параметар просечне вредности нивоа воде Панонског мора, самим тиме и све територије које је обухватало. Према легенди, на крају залива у атару села Каона недалеко од Кучева у равничарском делу који се данас зове Манастирско поље налазила се лука са воденом површином просечне дубине од 5м, са толеранцијом од + - 1 - 1.5 метара (податак је добијен на основу конфигурације терена и нивоа воде израчунатом на основу садашње надморске висине Манастирског поља).  [*6]  Узимајући у обзир некадашњу конфигурацију тла и ниво воде који је био присутан у луци са просечном дубином дошло се до резултата висине нивоа Панонског мора која је износила 145м. са грубом толеранцијом од + - 2 м.  [*3]  Овај добијени параметар висине нивоа воде мора савршено се уклапа са осталим легендама из земаља окружења у којима се помиње Панонско море и области које је заузимало и оно што је још битније, подудара се и са резултатима истраживачких радова научника из Мађарске, Румуније и Аустрије. (Прилог 5.) 
Тада се на Балканском полуострву створио дуги водени пролаз са читавим системом омањих мора, острва, полуострва, ртова, архипелага, увала, залива. Многи трговачки и ратни бродови пловили су овом воденом трасом која је била права жила куцавица ондашњег старог Света. Главни разлог таквог саобраћаја за ондашње прилике била је земља обдарена природним извориштима рудног богатства која се налазила на обалама новонасталог мора. Рудници у којима се ископавало злато, сребро, бакар, гвожђе, олово, цинабарит, жива, били су неопходне компоненте за напредак људске заједнице. 
Прилог 5.  Геохидролошка карта геомагнетског института проучаваног подручја тектонских прилика Балканског полуострва за време Миоцена и раног Неолита;  размера 1 : 100.000


Новостворено море имало је водену везу са Средоземним басеном кроз тадашњу идеалну конфигурацију терена ка југу кроз садашњу Моравско – Вардарску долину а не кроз Ђердапску клисуру како то многи тврде. Ђердапска клисура је у то време била сувоземна на чијем се дну налазе остаци древних грађевина минулих цивилизација што је средином шездесетих година прошлог века археолошким радовима откривено и доказано. Природна брана, односно кречњачко стеновито брдо које се налазило код садашње Голубачке тврђаве, није дозвољавало да вода из мора, тече као данас, клисуром. (Прилог 6.) 

Прилог 6.  Претпостављени изглед природне бране односно брда код Голубачке тврђаве у времену Панонског мора


То би значило да су први млазеви воде клисуром од Голубца потекли тек у времену трансформације мора у језеро при највишем водостају када се његов површински слој воде преливао преко природне бране. Прва мања пловна средства, запловила су Ђердапском клисуром у целој дужини од Голубца до Кладова тек почетком другог века нове ере после римских рашчишћавања корита реке и радова на регулацији тока реке за успостављање воденог саобраћаја. [*2], [*5]

О геохидролошким приликама у Ђердапској клисури до пре изградње ХЕ Ђердап 1  описано је на Јутјуб каналу Одисеј68 у видеу назива:

 ЂЕРДАПСКА КЛИСУРА ПРЕ ИЗГРАДЊЕ ХЕ ЂЕРДАП 1
- култна емисија Караван -






ФОРМИРАЊЕ И НЕСТАНАК ЖУТОГ ЈЕЗЕРА



Прилог 7.  Србски систем језера приказан на једној мапи европског института геохидрологије. Приказано је простирање Жутог језера које је обухватало југ Србије и Шумадију. Крајња тачка језера налазила се јужније од Лесковца до границе са Македонијом. Видљива је ширина коју је заузимало језеро где су многе планине као Авала, Космај, Рудник и друга, била острва. 


Прилог 8. Жуто језеро је по величини било много веће од пређашњег мора.  


Као резултат подвлачења Афричке тектонске плоче под Европску, дошло је до рељефног поремећаја односно уздизања јужног Балкана. Панонско море је изгубило везу са Средоземљем и формирало се као изоловано језеро које је по габариту било веће од пређашњег мора. (Прилози 7. и 8.) Уздизање јужног дела Европе изазвало је видљиве физичке промене поготово Апенинског и Балканског полуострва као и дела Мале Азије. Тим подвлачењем, где је тај процес некада био много бржи него данас, дошло је и до набраних планина односно стварања планинског масива од Алпа до средњег дела Мале Азије. (Прилог 9.) 

Прилог 9.  Приказ подвлачења афричке тектонске плоче под европску услед чега је уследило уздизање тла и стварање набраних планина као и многих раседа где су настале многе клисуре и кањони


Са географским променама које су настале, јужни балкански део претрпео је поприлично велике рељефне промене и као резултат дошло се до стварања веће висинске разлике Балканског полуострва у односу на Средоземни басен. (Прилог 10.) Самим тиме, прекинута је водена веза имеђу ова два мора. Из овог геохидролошког стања закључујемо да, по начину формирања ово језеро спада у групу полуреликтних језера односно, формирало се и од остатака мора. Пошто језеро није имало оточни ток, водена маса се уздигла и проширила, потапајући и остале више приобалне делове копна. Могуће је да је и овај догађај историјски окарактерисан као један од већих потопа. 

Прилог 10. Попречни пресек изгледа рељефног стања Балканског полуострва некада и данас


Из једне од многобројних легенди источне Србије поготово из дела око Дунава, сазнајемо да је ниво, тада већ Жутог језера, био толико висок да се вода преливала преко брда односно природне бране код садашње Голубачке тврђаве. (Прилози 11. и 11.А) 

Прилог 11.  Приказ пораста нивоа воде од времена Панонског мора до стварања Жутог језера код Голубачке тврђаве

Прилог 11.А  Претпостављени изглед преливања воде Жутог језера преко природне бране код Голубачке тврђаве


Параметар просечног нивоа језера добијен је на основу информације из легенде која говори о некадашњем потопу Кучевске и Волујске котлине где је вода доспела до места Бродице као крајње тачке. (Прилог 12.)  Узимајући у обзир разлику у садашњим надморским висинама Манастирског поља где се некада налазила древна лука и места Бродице која износи око 75 метара, дошли смо до просечне висине новоа брда код Голубца, односно тачке прелива језера која износи 220 метара.н.в. и уједно формираног константног нивоа Жутог језера. То би значило да је природна брана односно брдо код Голубачке тврђаве преко кога се преливала вода било високо око 220 м. што би ниво језера у односу на море било уздигнуто за 75 метара. У том случају, можемо одредити површину покривености читаве области које је заузимало Жуто језеро. [*3]

Прилог 12.  Простирање Звишког залива у времену Жутог језера






 Ову већу водени масу наши преци су назвали Жуто језеро док се у грчкој митологији помиње под називом Океанос. 
Друга легенда из Хомоља говори о несвакидашњем катастрофалном догађају који је у народном предању забележен као "смак света". Интересанто је да и легенда из Звишког краја прича о истом догађају али са свог аспекта дешавања овог догађаја где се временски термин поклапа са Хомољском легендом. У Звишкој легенди поред истог описа "смака света", каже се, да се после овог догађаја, вода из Звишког залива постепено повлачила до коначног нестанка и више се никада није појавила.  [*3], [*4] 
Те фамозне ноћи пао је већи астероид који је изазвао реакцију на низ епохалних догађаја као што је нестанак Жутог језера и стварања нове највеће Европске реке Дунав.  
Пад астероида изазвао је страховит земљотрес и разоран водени талас који су просто разнели све у окружењу па тако и кречњачко брдо код Голубца. Кроз пукотину брда почела је отицати вода која је урушавала брдо тако да се отворило најпре ждрело кроз кога отицала вода. (Прилог 13.)  Остаци ове бране видљиви су и данас. Стена Бабакај на румунској страни, стоји као неми сведок тих давних бурних времена. (Прилог 14.)

Прилог 13.  Претпостављени изглед брда односно природне бране кроз кога се створило ждрело и отицала вода из Жутог језера

Прилог 14. Стена Бабакај 

 Можемо констатовати, да је овим догађајем на самом улазу у Ђердапску клисуру, рођена река Дунав. Горњи ток реке који се створио од воде језера и притока осталих река од којих су неким били потопљени чак и извори од акумулације језера, у г. м. помиње се под називом Океанос потамос што значи, река Океан или река настала од Океана (језера). Доњи ток Дунава почевши од улаза у Ђердапску клисуру до ушћа у Црно море назван је Иштар или Истар. 
 Можда би претенциозно било ако бих тврдио да стари србски календар броји време од тог догађаја од кога је прошло читавих 7532 године. Заправо, који би то могао бити други епохално значајан разлог за овај део света на основу којег би наши преци почели мерити време ако не ставарање реке Дунав и нестанак Панонског мора.
Такорећи и резултати анализа датирања узорака из тла Панонског басена до танчина се подударају са временима дешавањима свих поменутих природних процеса. Ове природне промене условиле су и промене у ондашњим друштвеним заједницама у виду поновног померања становништва на читавој територији балканског полуострва те и шире. 





--- ДЕШИФРОВАЊЕ ГРЧКЕ МИТОЛОГИЈЕ ---

ОПИСАНИ ЕПОХАЛНИ ПРИРОДНИ ДОГАЂАЈИ
САГЛЕДАНИ КРОЗ ПРИЗМУ ГРЧКЕ МИТОЛОГИЈЕ


Поред Срба овај догађај су персонификовали старогрчки писмењаци и мистификацијом унели у тобож њихову митологију која је све друго само није њихова. 

Хидроними река, језера, мора ... представљају митолошки систем грчких Олимпијских богова из Хесиодове Козмогоније и Теогоније

Стварање реке Дунав и његово пробијање кроз ждрело и Ђердапску клисуру познат је под називом борба титана или титаномахија, (борба гиганата треће генерације) у којој је стасали сакривени Кронов син Зевс отпочео велику борбу против свога оца Крона. Такође, ова спектакуларна борба која се по г.м. одвијала на Флегриској равници (препознатљива као Пожаревачка равница) управо на месту где је астероид пао и потом изазвао низ епохалних догађаја где се створио предуслов и наговештај везаном догађају који ће одмах затим уследити а то је почетак исушивања воде из Панонског басена и стварање реке Дунав.  

Прилог 15.  Бог Уран са својом мајком и женом Гејом у друштву деце






 Хесиод је, у ствари, персонификовао овај несвакидашњи природни догађај и мистификовао у старогрчку митологију. Пошто је живео у осмом веку пре нове ере, намеће се питање, како је уопште дошао до свих информација ових догађаја који су се одигравали неколико миленијума раније описујући сваки сегмент детаљно и тачно. Једно је сасвим сигурно, ови догађаји нису били плод Хесиодове бујне илузије већ реални подаци о природним географским променама, до којих је највероватније дошао из прича или записа од расељеног народа којег је задесила ова природна катастрофа. 

Бог Уран, што по грчком значи "небо", "етар" или "рај", био је примордијални (прва генерација божанстава) бог неба и отац Титана. (Прилог 15.) У Античкој Грчкој литератури, Уран или отац Небо је био син и муж Геје, мајке Земље. Према Хесиодовој Теогонији, Уран је настао од саме Геје, али други извори наведе Етра као његовог оца. Уран се парио са својом мајком Гејом и она је родила дванаест синова и кћери који су представљали прву генерацију Титана. Уран и Геја су били родитељи и преци већине Грчких богова. Уран је био брат Понта, Бога мора. Даље, према Теогонији, један од синова титан Крон, кастрирао је свог оца Урана који је затим нестао у хладним даљинама севера. Овде је описан пример инцеста који заправо није. Мајка Геја је Земља, на њој се створио син Уран - Небо или Етар - ваздух или ледени ваздух који је са мајком Гејом створио сина Урана а Уран је ништа друго него лед односно ледена површина, ледњак. Зато се у опису помиње Уран као Гејин син и муж.

Прилог 16.  Крон кастрира свог оца Урана


Затим се каже, један од Уранових синова, титан Крон, кастрирао је свог оца. Крон односно новонастало море стварало се од топљења ледњака јер његов отац Уран – лед, више није могао да се ствара нити да се одржи у чврстом агрегатном стању већ се отапао и претворио у воду због промене све топлијих климатских услова. (Прилог 16.) Уран – лед затим је отишао и настанио се у хладне даљине севера – северна поларна област Земље. Тако је титан Крон - новостворена водена површина, настало море - победио свог оца Урана - ледњака.
Овај природни процес, односно настанак Панонског мора у грчкој митологији приказан је као борба гиганата или гигантомахија прве генерације. (Прилог 17.) Новонастало море у г.м. названо је Кроново море. 

Прилог 17.  Борба гиганата прве генерације божанстава


Да би сачувао своју власт бојећи се свргавањем од стране својих потомака, Крон је прождирао сву своју децу осим једног сина кога је мајка Реја сакрила. (Прилог 18.)
То дете је био будући врховни бог Зевс – персонификација водене силе којом се створио Дунав. 

Прилог 18.  Крон прождире своју децу


Од тренутка када је дошло до пуцања бране код Голубца, вода из Жутог језера почела је да отиче у правцу истока кроз Ђердапску клисуру ка садашњем Црном мору. Пошто је Црно море било језеро, дошло је до уздизања његовог нивоа и самим тиме проузроковало је потоп већег приобалног дела црноморске регије што је такође забележено и представља један од епохалних потопа. 

Прилог 18.  Мапе мађарског института за геохидрологију на којој је приказано исушивање водених остатака језера са Панонског (Карпатског) басена


Прилог 19.  Кирова мапа која у први план приказује римске путеве у области Паноније на којој су јасно видљиви остаци Жутог језера у виду мањих језера, мочвара и бара у времену владавине Римске империје. Управо на овој мапи оповргава се теорија коју је са разлогом наметнула поједина светска научна елита, да је Панонско море односно језеро нестало пре више стотина хиљада или милиона година. Таквим званичним ставом плански се прикривају сви трагови прошлости узимајући у обзир методу нереалног датирања епохалних догађаја који данас стварају праву конфузију у историјском развоју земље и народа


У грчкој митологији овај догађај приказан је као борба гиганата друге генерације божанства где је дуго скривани и стасати Зевс успео да победи свога оца Крона из чије је утробе ослободио сву своју браћу и сестре (притоке Дунава). Зевс је ослободио све пређашне реке, односно притоке које су биле нестале испод водене површине Кроновог мора (Кронова деца која су се налазила у његовој утроби). Кроново оружје је била моћ ватре која се створила од удара астероида који заривши се дубоко у тло направио огроман кратер где је дошло до експлозије која је настала од паљења неких од фосилних горива као што су угаљ, нафта и природни гас по којој је, експлоатацији истих ресурса, данас ова област позната. По србском предању ватра се уздигла високо у небеса коју је угасила водена моћ таласа (Зевса) и прекрила кратер водом. (Прилог 20.) 

Прилог 20.  Борба гиганата друге генерације


Затим је вода кроз пукотину бране код Голубца почела да се пробија и откида делове брда где је потекла већа количина воде кроз Ђердапску клисуру. 
Бог Зевс је успео да савлада Титане, односно да се пробије кроз густе препреке стеновитог терена у Ђердапској клисури и самим тиме омогућио је себи свој даљи ток ка Црном мору. Титани су персонификација -  кречњачких стена, камења, против којих се Зевс борио и све титане затворио у Тартар. Што би значило, Дунав који се пробијао кроз неприступачне делове клисуре, носио је са собом сво камење и остали материјал који се налазио у клисури и тако својим моћним током стварао је себи корито, а камење је откотрљао у провалију која се у грчкој митологији помиње као Тартар. Данас се то место зове Казан и управо на том месту Дунав је убедљиво најдубљи чије се дно налази испод нивоа светских мора. Иначе, назив Тартар користио се као јединствени израз за све провалије, поноре, амбисе, бездане. (Прилог 21.) 

Прилог 21.  Борба титана, борба гиганата треће генерације

 Иза себе Зевс је оставио равничарско дно са прегршт језера, мочвара, бара и река које су тек стварале своја нова корита. Пошто је Зевс извојевао све битке изашао је као велики победник и тако постао врховни бог. (Прилог 22.)  За владара области новонастале равнице поставио је свог брата Пана по коме данас носи назив најлепша и најплоднија равница у Европи, Панонија. 
Тако је Панонско море односно Жуто језеро нестало а Дунав настао. 

Прилог 22.  Врховни бог Зевс






    Пре око 5 500 година (3 500 г.п.н.е.) дошло је до пуцања природне бране на Босфору вероватно услед једног од многих разорних земљотреса који су и данас учестали на том подручју. Том приликом створила се пукотина кроз коју је потекла вода и тиме успоставила везу између Црног мора и  Медитеранског басена. Пошто се рељеф Балканског полуострва умногоме изменио, створиле су се неке нове хидролошке прилике. Народ је опет кренуо у велику сеобу тражећи место за бољи живот. Највећи прилив становништва са Балкана забележен је на територији Мале Азије. (Прилог 23.)

Прилог 23.

 Од тада, улогу Панонског мора преузело је Црно море са свим географским карактеристикама поготово са хидролошког аспекта. Створио се простор за један нови свет који је, у ствари, био верна копија претходног несталог. Искористивши ове природне промене, старогрчки писмењаци вешто су пребацили многе топониме као и све природне и друштвене догађаје на ово поднебље. Тако је древна земља богата природним ресурсима Еја односно Колхида како су је преименовали старогрчки писмењаци, копирана и пребачена из источне Србије на југоисточну обалу Црног мора док је иста судбина задесила и легендарну Троју као и многе друге значајне центре тог доба. Зато, данас по читавом Балкану стоје многе мегалитске структуре грађевине за које се поједине научне институције још увек коректно не оглашавају. 



референце и остала литература:


--- Постање земље и наше домовине I-II, 1927, 1929. - Јован Жујовић
--- Балканско полуострво и јужнословенске земље,1922. - Јован Цвијић,
--- Геологија Србије I-II, 1893, 1900. - Јован Жујовић
--- О рељефу Хомоља и Звижда,1929..- Антоније Лазић,
--- Kárpát medence vízrajza, Mari László  - (Хидрографија Карпатског басена)
--- Erklärung für Ablagerungen, die beim U-Bahn-Bau in Wien entdeckt wurden, Reinhard Kleindl  
---  Age and evolution of the Serbian Lake System: integrated results from Middle Miocene Lake Popovac
--- The polyphase rifting and inversion of the Danube Basin revised, Michal Šujan, Samuel Rybár, Michal Kovač, Julia Kotulova.



--- КРАЈ ПРВОГ ДЕЛА ---
















Коментари

Постави коментар

Популарни постови