СРБИЈА КОЛЕВКА БОГОВА И ПРВИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА - Други део
(--- наставак ---)
ДРУГИ ДЕО
--- ХЕЛМСКИ ПРОЛАЗ
--- ДАРДАНЕЛИ УЗАНИ ВОДЕНИ ПРОЛАЗ КРОЗ ДАРДАНИЈУ
--- ТРАСА ПЛОВИДБЕ АРГОНАУТА
--- ХЕРКУЛОВИ СТУБОВИ У КАЊОНУ ДЕМИР КАПИЈЕ
--- О ИЗГРАДЊИ КАНАЛА БУДУЋНОСТИ, ПОВРАТАК НА ДРЕВНУ ТРАСУ ПЛОВИДБЕ
Чувени научник Исак Њутн енглески физичар, математичар, астроном и алхемичар поред ових области бавио се и изучавању хронологије (датирање реалних) епских историјских догађаја које је објаснио у његовим делима:
---- „Кратка хроника историјских догађаја, почев од првих у Европи до покоравања Персије од стране Александра Македонског“ ("Brevis chronica, a prima rerum in Europa gestarum memoria ad Persidem ab Alexandro Magno in potestatem redactam"),
---- „Исправна хронологија древних царстава“ ("Chronologia veterum regnorum emendata")
Он је подвргао хронологију древности изузетно великој трансформацији. Неке догађаје померио је још даље у прошлост док је неке догађаје приближио садашњости.To се односи, рецимо, на легендарни поход Аргонаута. Њутн је сматрао да се тај поход није десио у 10. веку п. н. е. (како је сматрано у његово време), већ у 14. веку п. н. е. Уосталом, датирање овог догађаја је веома разнолико и у каснијим хронолошким истраживањима али је у целини нова Њутнова хронологија суштински краћа и тачнија од традиционалне данас прихваћене.
ХЕЛМСКИ ПРОЛАЗ
(--- Због лакшег описа и разумевања, водени пролаз који се протезао Моравско - Вардарском долином и спајао Панонско море са Егејским, само у овој монографији, зваћемо Хелмски пролаз ---)
Прилог 1. Реконструкција најприближнијег изгледа Хелмског пролаза и геохидролошког стања дела Европе у времену постојања Панонског мора.
Према добијеним параметрима и свим расположивим адекватним информацијама настао је овај геохидролошки приказ Балканског полуострва. Јасно су приказани сви детаљи водених и копнених површина. Хелмски пролаз се протезао од ткзв "уста мора" која су се налазила на потезу равнице између Пожаревца и Смедерева, до 90-ак км јужније од Солуна у укупној дужини од 740 км. [*1]
То подручје од Солуна јужније, данас је прекривено Егејским морем а некада се тај копнени део протезао у целини са полуострвом Касандра. Због другачијег водостаја у Средоземном базену који је тада био између 150 - 180 м. нижи у односу на данас, копна су заузимала веће територијалне површине поготово у медитеранском басену што се и види из приложене мапе. (Прилог 1.)
Један од веома ретких докумената који приказује постојање Панонског мора је мапа из 1154. године Мухамеда ал Идрисија (Прилог 2.) арапског путописца географа и картографа на којој је приказано море у срцу Балкана које је спојено са садашњим Егејским морем. Ова мапа често је кроз векове била копирана и преправљена од многих картографа. Оригинална мапа је технички рађена погледом са севера ка југу. 
Прилог 2. Ал Идриси је очигледно приказао давне географске прилике у свету. Пошто је живео у 12. веку н. е. ову мапу је нацртао највероватније према подацима који су били у то време доступни. Интересантан је и приказ афричке пустиње Сахаре где се поред реке Нил такође налази велика река у смеру исток - запад које одавно више нема. Мапа је у овом приказу ротирана за 180 степени
У извештају под насловом, "Палеомагнетна детекција терцијарних ротација у јужном панонском басену", којег је издао Геомагнетски институт из Београда у сарадњи са Европским институтима, објављени су резултати испитивања тла Балканског полуострва. Установљено је да, поред ширег реона Панонске низије такође је и садашња Моравско-Вардарска долина била под значајном морском воденом површином. (Прилог 3.)
Прилог 3. Уоквиреном црвеном бојом је означено истражено подручје на коме се налазила водена маса. Јасно је наглашено подручје Моравско-Вардарске долине која је воденом везом спајала воде Паноније и Егеја
Приликом исушивања Жутог језера повлачила се вода и са југа Србије ка северу према Панонској равници која је иза себе оставила трагове у облику исушених котлина и клисура са новоформираним рекама. Једна од тих река је садашња Велика Морава са притокама. Други односно јужни део Хелмског пролаза, такође приликом уздизања тла, испразнио је воду из Повардарја ка Егејском мору и притом створио нову реку данашњи Вардар. Интересантан је и податак да су садашња изворишта Јужне Мораве и Вардара удаљена свега 30 километара један од другог и да су њихови токови усмерени у супротним правцима. (Прилог 4.)
Прилог 4.
ДАРДАНЕЛИ УЗАНИ ВОДЕНИ
ПРОЛАЗ КРОЗ ДАРДАНИЈУ
Поред садашње области коју покрива Велика Морава налази се долина њене јужне притоке садашње Јужне Мораве. Са садашњег аспекта рељефна конфигурације терена и ниског водостаја са малим протоком не улива уверење да је Јужна Морава некада била веома пловна а камоли да је некада представљала изузетну значајну тачку Хелмског пролаза и полуострва на глобалном нивоу.
Данас, на овој траси некадашње морске водене површине, поготово у делу који обухвата долина Јужне Мораве, мештани веома често на својим имањима налазе метална бродска сидра разних величина. (Прилог 5.) Затим на обронцима брда налазе и металне алке које су највероватније служиле за везивање бродова. Управо на местима где су пронађене алке налазиле су се луке а поред лука увек су изграђени и по неки пратећи објекти често чак и читава насеља. (Прилог 6.) Поред ових налаза, у земљишту могу се пронаћи морске шкољке као и фосилни остаци морских животиња. (Прилог 7.)
Прилог 5. Сидра разних величина које житељи често налазе
Прилог о пронађеном сидру у долини Јужне Мораве у видео материјалу на Јутјуб каналу Одисеј68;
прилог из емисије, Градиште изгубљени град
канала Србија Глобал
Прилог 6. Алке које су пронађене на ободима планина односно обала у делу где су се некада налазиле луке Панонског мора.Такође, нађене су и у Хелмском пролазу
Прилог 7. Морске шкољке које су пронађене на некадашњем месту Панонског мора и у Моравско – Вардарској долини
Интересантани су хидроними Јужне Мораве. У латинском преводу "Херодотове историје" помиње се хидроним Ангрус (lat.Angrus - fluvius) што би у преводу значило – узано, ускa река. Сличан назив користио се и за веома узани пролаз односно морски теснац или мореуз - Ангустус (latinski; Аngustus) или грчки; Хелеспонт - Хелино море. Из овог дела текста видимо да се латински преводилац строго држао преводу оригиналних израза, уосталом као и целокупног Херодотовог дела. Приликом превођења текста, могао је уместо израза Ангустус да употреби латинске изразе "fauces, canyon, gorge, vallis, pelvis " - клисура, кањон, кланац, долина, котлина - али се држао оригиналног етимолошког израза. До почетка 20. века Јужна Морава била је позната и као Бугарска Морава. Овај хидроним потиче из отоманског времена када се сматрало да је река у целини била природна граница између Бугара са источне и Срба са западне стране Балкана.
Превод текста (подвученог црвеном линијом) : (Прилог 8.) --- "Затим из Илирије тече ка северу река Ангрус која се у Трибалској (племенској) равници (Параћинско-јагодинска котлина, мада се под термином "трибалска равница" сматра шира област све до ушћа Велике Мораве у Дунав) спаја са реком Бронгус, (Западна Морава) те обе реке као једна сад прилично велика, улива у Истер (Дунав). --- Река у коју се уливају ове две реке римљани су звали Margus (Маргус), садашња Велика Морава и етимолошки представљала је крај, руб, ивицу, границу. Град који се налазио на ушћу Велике Мораве у Дунав звао се Margum (Маргум) док су му турци дали назив Gümrük (Ђумрук) - што значи - царина, и самим тиме представљао је крајњу тачку Римске и Турске царевине у одређеном временском периоду који је био под њиховом окупацијом.
Иако је за време римљана долина Јужне Мораве била исушена, осим реке која је имала нешто виши водостај од садашњег, њеним током могла су пловити претежно лака пловила у виду моноксила и не само Јужна Морава. По неким изворима потврђено је да је и река Нишава била исто пловна за мања и лака пловила још за време римљанске владавине.Очигледно је да према геохидролошкој конфигурацији терена, истраживачким научним радовима и појединачним налазима, етимологије топонима као и према легендама из народног предања и старогрчке митологије, долина Јужне Мораве својим рељефним обликом, у времену Панонског мора представљала морски теснац или мореуз у Хелмском пролазу. (Прилог 9.) Оно што је још интересантније је, Хомер пише да се на самом улазу у Дардански пролаз налазила Троја. Ако узмемо у обзир Гундулићеве стихове из његовог дела Осман у којима описује као оријентир правца кретања Казлар аге у коме наглашава локацију укопаног древног града Троје и Хомеровог детаљног географског описа предела Троје са широм околином, није нам тешко закључити где се налазе зидине овог славног града. [*2]
Прилог 8. Део текста из култног дела "Херодотова историја"
Иако је за време римљана долина Јужне Мораве била исушена, осим реке која је имала нешто виши водостај од садашњег, њеним током могла су пловити претежно лака пловила у виду моноксила и не само Јужна Морава. По неким изворима потврђено је да је и река Нишава била исто пловна за мања и лака пловила још за време римљанске владавине.
Овај мореуз био је дуг 95 км и протезао се од места Грделице на југу Србије до Табановца у северном делу Македоније односно заузимао је простор Грделичке клисуре и котлине Врања, Бујановца и Прешева до Пчињске долине у коју спада Кумановска котлина.(Прилог 9. ) Није имао званичан назив а пошто се налазио у Дарданији, једноставно је назван, Дарданели што би у оригиналном својству значило - узани водени пролаз у Дарданији. (Прилог 10.)
Поред свега наведеног, дошло се до закључка, да се оригинални пролаз Дарданели налазио у садашњој долини Јужне Мораве а не у делу Турске који спаја Егејско и Мраморно море.
Прилог 10. Мапа на којој је приказана локација древне Дарданије која се налазила на централном Балкану
[*2] --- ГУНДУЛИЋЕВА ТРОЈА НА ЈУГУ СРБИЈЕ
ТРАСА ПЛОВИДБЕ АРГОНАУТА
Пре свега, морају се разграничити основни рељефни појмови а посебно хидролошке прилике тог доба потраге за златним руном, односно, да ли су аргонаути пловили Панонским морем или Дунавом када су допловили у Колхиду (Еју)? Многи истраживачи поистовећују ова два хидронима те се појављују неразумне и нелогичне теорије пловидбе аргонаута. Док је постојало Панонско море, Дунава није било а Црно море је било мање изоловано језеро. Тек са настанком Панонског (Жутог) језера приликом преливања воде преко природне бране односно брда код садашње Голубачке тврђаве, појавила се извесна количина воде у Ђердапској клисури. Када је услед велике природне непогоде пукла брана код Голубачке тврђаве, вода из језера почела је да тече кроз Ђердапску клисуру. Тада је настао Дунав а језеро (Црно море) је због дотока нове веће количине воде постало много веће и уздигло је свој ниво све док није пукла брана на Босфору од када је добило садашњу величину. Пошто су пре стварања реке Дунав, Босфор, Мраморно море и садашње Дарданеле биле сувоземне површине а Црно море још увек самостално језеро, у том случају, Аргонаути сигурно нису кренули од древне луке из Јолка ка истоку у правцу Црног мора, односно, тадашњег језера.
Такође, ако нису пловили језером (Црним морем) онда свакако нису могли стићи ни до садашње делте Дунава која у то време није постојала. Такође, ако је и било некакве воде у Ђердапској клисури а сигурно да јесте, то није био Дунав већ омања река која се створила од потока и речица који су се сливали са планина клисуре. Претпоставимо да је клисура била у некој мери пловна, у том случају питање за скептике би гласило; Како су Аргонаути могли пловити узводно клисуром када их је одмах на самом њеном улазу иза Кладова код места Караташ сачекала прва препрека односно један од три велика водопада? (Прилог 11.) [*3] Уосталом, етимологија места Караташ вуче корене из римске владавине и по том водопаду и насеље је добило назив. Римски назив за водопад је Cataracta. И не само место већ и Ђердапска клисура је по овом водопаду који је уједно био највећи и најлепши, добила епитет Гвоздена капија. Том називу је кумовао римски сенатор Плиније млађи оном његовом чувеном реченицом; "Тамо где је Дунав најлепши назовите га Гвоздена капија", и би тако.
Прилог 11. Детаљан опис сва три водопада у Ђердапској клисури
Аполоније је описао како су Аргонаути из луке у Јолку одмах кренули ка северу што се савршено уклапа у трасу Хелмског пролаза. Зидине тог старог Јолка остале су заробљене испод водене површине Егејског мора приликом уздизања нивоа водене површине у Медитерану.
Што значи, да је једини пловни пут Аргонаутима био Хелмски пролаз у њиховој извидничкој мисији у потрази за златним овчијим руном.
Прилог 12. Приказ трасе пловидбе Аргонаута
Траса пловидбе Аргонаута је управо онаква какву је Аполоније описао и представља најмеродавнији приказ геохидролошког стања Балканског полуострва у том времену. Иначе, ово је најкраћи пловни пут Аргонаута од свих до сада познатих теорија и приказа на мапама разних истраживача. Ова путања била је дуга око 800 километара док су према осталим истраживачима путање биле дуге од 2000 километара па чак и тродупло дуже што представља дискутабилно питање поводом пловидбе примитивним средством за тако дуге релације. (Прилог 12.)
Њихове путешествије кроз тада њима непознату област свима су познате. Међутим, веома је занимљива и аутентична пловидба задње етапе када су упловили у Панонско море. Када су изашли из такозваних "уста мора" пловили су севоисточно и допловили до ткзв Црног острва бога Дајбога или из грчке митологије острва Аретије бога Ареса.(грчки бог Арес, њему је еквивалент римски бог Марс, док је оригинални бог и претеча оба бога (плагијата) србски бог Дајбог)
Брдо Горица на коме се налази село Рам, Рамска тврђава, древно утврђење и град Ледерата као и "Келтско светилиште!?" је у времену Панонског мора било острво. Епитет Црно добило је због његове тамно сиве (црне) боје стена по коме је ова област специфична. (Прилог 13.)
Прилог 13. Део приказа стеновитог састава у природи и у обради за коришћење грађевинског материјала за зидање објеката као што су Ледерата и Рамска тврђава.
Пловећи од Црног острва ка истоку веома брзо су допловили и ушли у Звишки залив (Фасис) одакле су се могли први пут видети обронци Кучајских) планина (у Аполонијевој Аргонаутици помињу се Кавкаске планине. [*4] То је био знак да су на правом путу до циља. Од острва нису дуго пловили ка истоку где су убрзо стигли до ушћа залива. (Прилози 14. и 14.А) Из легенде народног предања из долине Пека каже се, да само добри познаваоци овог мора могли су допловити до нашег места из разлога што је природно било добро сакривено од осталих места на обалама мора. Зато се у Аргонаутици помиње слепи видовњак Финеј који је аргонаутима дао упутства како доћи до земље златног овчијег руна.
Прилог 14. Траса завршне етапе пловидбе Аргонаута
На крају дугог залива стигли су до луке у коју се уливала златоносна река Пек (Река Риони се помиње у Аполонијевој Аргонаутици, где је доказано да не постоји ни један грам злата).
Ово је несумњиво очигледан опис дела некадашњег предела са садашњим јужним делом Баната, северног дела Шумадије, Стишке и Звишке области које су у то време биле под водом Панонског мора и не само по препознавању области већ и по томе што је Пек тада био једина позната река која је у свом току носила злато којег је народ сакупљао помоћу овчијих руна. Таквих подударности географског описа, земље злата као и подударности из легенде старогрчке митологије не постоје више нигде на Балкану нити у Европи осим у овом делу источне Србије. Узимајући у обзир и легенде усменог предања из ових крајева у којима се такође говори о крађи златног овчијег руна као и научних геолошких анализа терена и многим археолошким радовима, није тешко донети закључак где се заиста налазила богата земља злата такозвана Колхида односно Еја коју њеним оригиналним називом помињу Пиндар и Хесиод.
Хидроним (грчки, Φάσεις, Fáseis) Фасис значи - фаза, етапа, део пута или трасе, у овом случају одређивао је положај и правац кретања Аргонаута у односу на циљну тачку. Верује се да је упрaво по овом кретању до крајњег циља, овај залив добио такав хидроним који је уједно представљао оријентир пловидбе до циљне тачке. По неким историчарима Фасис је био већа мирна река док је по осталим Фасис био дуги залив који је представљао део Понта односно мора који само подсећа на већу реку. Овај залив био је дуг 30-ак километара.
Богата земља Еја у коју су крочили Аргонаути, старогрчки писмењаци назвали су је Колхида и искористивши нестанак Панонског мора, лукавом писанијом „преместили“ су је на нову локацију у југоисточни део обале Црног мора у Грузију. Наравно, са веродостојним аргументима доказано је да су Аргонаути пронашли свој плен односно златно овчије руно управо у златној долини Пека у источној Србији.
Прилог 14.А Некадашњи изглед улаза у Звишки залив (Фасис) данас место Браничево са кога се виде обронци Кучајских планина
[*3] --- DANUBIUS PANNONICO MYSICUS.pdf
[*4] --- ФАЛСИФИКАТИ КУЧАЈСКИХ ПЛАНИНА
ХЕРКУЛОВИ СТУБОВИ У КАЊОНУ ДЕМИР КАПИЈЕ
Једна од несумњиво најтраженијих локација из древног света поред Атлантиде и Троје је локација Херкулових стубова (грчки, Хераклови, србски изговор; Еркулесови) односно Гвоздене капије Атлантиде. Локација Херкуловох стубова је јако битна јер представља кључно решење за откривање области у којој се према Платону у свом делу Критија, налазио један савршенији од остатка тадашњег света а можда и садашњег који се помиње као Атлантида (правилно, Антлатида, становници ове острвске земље били су народ Анти). Садашња званична локација Херкулових стубова, у метафоричном смислу представља место прелаза из Средоземног мора у Атлански океан и налази се на Гибралтарском мореузу. Поред ове локације, у теоријама многих историчара и истраживача, помињу се и неке друге области. Њихове теорије су подељене на две локације тако да према једним Херкулови стубови се налазе на Босфору док остали тврде да се права локација налази у Ђердапској клисури. [*5]
Због обимних и честих геохидролошких промена која су се вековима дешавала у Средоземном басену а поготово на Балканском полуострву, научно истраживачким радовима је утврђено, да све три локације не дају адекватна уверења да су заиста могле бити локације Херкулових стубова. Међутим, према свим сакупљеним наменским научним истраживачким радовима као и на разноврсним истраживањима терена која су стицајем околности била базирана у неке друге сврхе, много тога је изненађујуће новог откривено. Међу свим тим открићима је и чињеница, да је потез од некадашњег Панонског басена, где се налазила велика количина воде у облику мора и језера, била воденом везом спојена са Егејским морем кроз Моравско Вардарску долину. Ово откриће условило је један сасвим нови приступ у склапању другачијег мозаика историје од свега досадашњег. Данас је просто несхватљиво да се овом трасом некада одвијао водени саобраћај али у давна времена конфигурација тог терена била је сасвим другачија од садашње. (Прилог 15.)
Главни кривац је афричка тектонска плоча која се подвлачи под европску. Услед земљиних сила дошло је до уздизања Балканског полуострва и стварања набраних планинских масива што је узроковало прекид водене везе између Панонског и Егејског мора. Пошто је ова траса била једина веза Панонског мора са Средоземљем, сасвим је извесно да су се Херкулови стубови тј Гвоздена капија налазила на овом пловном путу кога ћемо назвати Хелмски пролаз као јединствену водену целину између два велика мора. Најрелевантнија локација, према описима античких писаца, била би у Повардарској области у кањону који данас носи турски назив Demir kapı - Демир капија - Гвоздена капија (врата) кроз кога тече река Вардар (Άκιος ποταμός - Άкиос потамόс). (Прилози15.А,15.Б, 15.В)
Прилог 15.А Део кањона Демир капија
Прилог 15.Б Изглед јужног улаза у кањон Демир капије са почетка 19. века
Прилог 15.В Садашњи изглед јужног улаза у кањон Демир капије
За више детаља о изгледу кањона у видео материјалу који је сниман дроном може се погледати на Јутјуб каналу Одисеј68 под насловом:
SKRIVENА GVOZDENA KAPIJА ATLANTIDE (KANJON DEMIR KAPIJA - snimak dronom)
Турци су допаском на ове просторе преузели овај назив од народа који је живео на овом простору. Етимологија топонима је сасвим јасно одређена управо због конфигурације изразито стеновитог састава стена и геостратешког положаја кањона. Налазио се на самој јужној граници, по Платоновом опису, улаза у један тадашњи напреднији свет. Граница јужног дела тога света налазила се управо код кањона која је граничила ткзв Винчанску културу која по свему истраженом садржи све елементе цивилизације. Специфична конфигурација високих и правилно обликованих стена са видљиво изглачаним површинама, исклесаним испупчењима и удубљењима, потврђује да је део овог кањона несумњиво људских руку дело што нам указује да је његов статус био од великог значаја у прошлости.
До недавно су у кањону вршена геофизичка и геолошко-археолошка испитивања стена кањона и околине од стране немачких стручњака. Одмах се намећу питања, шта су то немачки стручњаци истраживали у овом грандиозном кречњачком стеновитом кањону ако истраживања нису била усмерена изричито на откривања племенитих метала? Очигледно да је "нешто друго" заинтересовало немачке стручњаке да врше опсежна испитивања. Резултати тих истраживања су још увек недоступни јавности.
Прилог 16. Приказ Пеонског мора, кањона Демир Капија и археолошке локације на којима су пронађене морске шкољке и украсни предмети
Међутим, почетком 2021. године србско - македонски археолошки тим је вршио истраживања у области Пеоније, месту које је некада било под воденом површином ткзв Пеонског мора. (Прилог 16.) Ово море било је саставни део трасе Хелмског пролаза где је том приликом откривено неколико налаза који потврђују моју теорију о присутности морске воде на овом простору. Сасвим случајно је ископана огрлица од перли као и други украси од морских шкољки. Узорци су откривени код неолитсих локалитета Вршник, који се налази недалеко од кањона Демир капија, затим у Таринцима, Овчијем пољу и другим местима.(Прилози 17. 17.А, 17.Б) [*6]
Прилог 17.
Прилог 17.А
Прилог 17.Б
Прилог 18. Део правоугаоног облика стеновитог кањона Демир капија
Прилог 18.А Претпостављени изглед Симплегада такозване Гвоздене капије
Као прво, откуд назив "Херкулови стубови"? У ткзв грчкој митологији Херакло је био полубог и јунак изузетно физички снажна особа. Римљани су од грка преузели његов мит и назвали га Херкул. Међутим, пошто су грци преузели стара србска божанства, епске догађаје, знаменита места, није им је било тешко да преузму и србске епске јунаке које су такође модификовали према њиховим прохтевима. Херакло је нико други до србски јунак војвода Ђурђе Спасиоц, цар и бог Сербо Макеридов владар и оснивач другог србског царства који је владао после Нина Белова. Његов лик и дело преузели су грци од кога су створили свог митског јунака Херакла који је у грчкој митологији приказан са лављим огртачем на глави или у руци који убија лава или змију док је у асирској верзији представљен са телом лава, људском главом и орловским крилима. У оригиналној старосрбској верзији приказан је како убија змаја. (Римокатоличка црква је искористила овај детаљ тренутка убијања змаја и преименовала србског војводу Ђурђа у римског војника Ђорђа који убија аждају и преобразила у познатог хришћанског свеца а све у циљу прикривања оригиналног србског јунака и војводу.
Био је неприкосновени борац који је учествовао у многим двобојима и масовним борбама и као појединац увек је излазио као победник. Из тог разлога је и постављен за војсковођу и цара а касније после освајања далеког истока и обнављања царства Нина Белова самопрогласио се за бога Серба Макеридова. У освајање света кренуо је из Рашке. Етимологија назива Хераклови (римски, Херкулови) стубови је грчког порекла настала после присвајања и модификације Серба у Херакло. Сербо је, кренувши из Рашке у велики светски поход, употребивши своју снагу раздвојио камену капију и лукавим потезом вештине веслања прошао кроз симплегаде са својом омањом лађом и тиме је омогућио својој војсци да безбедно прођу кроз гвоздену капију.
Симплегаде две огромне камене громаде издизале су се "високо у небо". Поред тога што су чиниле неку врсту заштитног улаза у Хелмски пролаз од непожељних гостију, такође су највероватније имале и друге функције. По грађевинској структури, биле су то две огромне савршено исклесане правоугаоне стене које су се померале једна ка другој (на принципу као клизна капија и врата) или је једна била статична док се друга померала. (Прилози 18.18А) Из разних античких извора, ове стене су клизиле по бакарним праговима односно шинама док се у неким подацима помињу бронзане шине. Највероватније, имале су и друге функције у виду регулације и одржавања константног нивоа воде у Хелмском пролазу од високог плимног или ниског осечног водостаја. Радиле су на истом принципу као што данас раде клапне за регулацију нивоа воде у акумулационим језерима хидроцентрала. Такође биле су и у функцији данашњих бродских преводница које се такође налазе у хидроцентралама као и у великим вештачким воденим каналима. Према структури градње и месту на коме су се налазиле, највероватније је да су биле намењене обема функцијама. (Прилози 19.19А) Сасвим је сигурно да су симплегаде служиле у свим наведеним примерима или нису биле ни у једној од поменутих намена већ су у метафоричном смислу као Гвоздена капија представљале границу између тадашња два различита света. Очигледно, сви који су пловили у Хелмски пролаз морали су проћи кроз ову капију. Аполоније Рођанин је у свом преписаном, можда чак и измењеном делу под називом, Аргонаутика, савршено описао изглед симплегада, као стене које су се померале једна ка другој као и драматичан пролазак кроз њих чувених Аргонаута који су кренули у потрагу за златним овчијим руном у земљу злата Еју коју су стари грци преименовали у Колхиду.
Прилог 19. Клапне за регулацију нивоа воде
Прилог 19.А Бродска преводница
Са нестанком водене везе кроз Хелмски пролаз Моравско - Вардарским коридором, у времену када се Панонско море силом прилика трансформисало у изоловано велико језеро, Гвоздена (Демир) капија је изгубила фунцију а кроз њена врата остала је да тече вода много мањег интезинтета од тада новостворене реке Вардар. Ако је ова мегалитна грађевинска структура постојала а по свему судећи, велика је вероватноћа да јесте, барем према свим досадашњим истраживањима, Гвоздена капија или такозвани - Херкулови стубови налазили су се на траси пловног пута који је спајао југ и север Балкана у такозваном Хелмском пролазу данас Моравско – Вардарској долини у кањону Демир капије где се видно примећују остаци мегалитних структура које изгледом асицирају на Аполонијев опис симплегада.
Територијална распрострањеност Винчанске културе, (цивилизације)
Велико је питање, ко је направио ову мегалитску структуру, у ком временском периоду и да ли је била једина у Хелмском пролазу. Познато је да су све до сада откривене мегалитске структуре од Истре до Мале азије, датиране од 8000 до 30 000 година и узимајући у обзир Платонов опис Атлантиде као и интензивнија истраживања Винчанске цивилизације, можда ипак некада дођемо до коначног одговора.
О ИЗГРАДЊИ КАНАЛА БУДУЋНОСТИ
ПОВРАТАК НА ДРЕВНУ ТРАСУ ПЛОВИДБЕ
Прилог 20. Канал будућности који би повезивао, сада, Дунав са Егејским морем простирао би се истом трасом као некада у давно прошла времена
Опширније о овом "каналу будућности" на Јутјуб каналу Futurology под насловом;
Serbia’s Plans for a Canal to The Mediterranean - Планови Србије за канал до Средоземног мора
Коментари
Постави коментар